[Poš’l (Rade) uz polje, niz polje]
Poš’l (Rade) uz polje, niz polje,
otkinul kameniku i vratiku,
i todovu i dobrodovu,
i đurđevsku mirodiju.
Sretoše (Rade) ale, 5
ale alovite,
ale vetrovite,
ale duovite,
ale nezgodne,
ale potajne, 10
ale nesrećne;
pa (Rade) istrošiše,
pa mu ruke istrošiše,
noge polomiše.
Pita ga božja majka - bogorodica: 15
- Što ti je, (Rade), te plačeš?
- Pojdo, uz polje, niz polje,
pa otkinu kameniku i vratiku,
i todovu i dobrodovu,
i đurđevsku mirodiju. 20
Sretoše me ale,
ale alovite,
ale vetrovite,
ale duovite,
ale nezgodne, 25
ale potajne,
ale nesrećne;
pa me istrošiše,
ruke potrošiše,
noge polomiše, 30
ta se mučim, ta se trošim.
- Ne boj se, (Rade), ne boj se!
Ja ću da namolim svetog Jovana
sas beloga konja,
da i’ odnese u Lelej goru, 35
tam da piju,
tam da jedu;
na pržene kajgane,
na kiseli bosmanje,
na srebrne panice, 40
na zlatne ložice,
na svilene postelje.
Muško čedo da nemate,
puštete (Radetu) ruke,
puštete noge, 45
ispuštite srce.
Da ostane (Rade) čis’
čis' kano čisto srebro;
da mu l'kne, kano l'ko pero,
da se naspi 50
kano mlado jagnje na zelenu travu.
(377, br. 266)
