[Poš’l strašnik]
Poš’l strašnik
uz polje, niz polje;
poš’l pa se zavatil
da sretne dete nekršteno,
bulu nevenčanu. 5
Gde je sretne,
tuj da i’ uplaši,
tuj da razbije.
Ne sretal dete nekršteno,
bulu nevenčanu, 10
ne l’ je sretal (Sandu);
gde je sretal,
tuj ju uplašil,
tuj ju razbil.
(Sanda) sas ruće ne raboti, 15
s nođe ne odi,
kudelju ne prede,
s igle ne plete,
leb ne jede,
vodu ne pije; 20
samo cvili, tuži,
u boga se čuje.
Čula je božja majća,
božja majća - bogorodica,
pa ju pituje: 25
- (Sandice), moje dete,
koja mi ti je golema nevolja:
s nođe ne odiš,
s ruće ne rabotiš,
kudelju ne predeš, 30
s igle ne pleteš,
leb ne jedeš,
vodu ne piješ;
samo cviliš,
samo tužiš? 35
A ona jo govori:
- Takon - boga, božja majćo!
Pravo ču ti kažem:
poš’l strašnik
uz polje, niz polje; 40
poš’l pa se zavatil,
da sretne dete nekršteno,
bulu nevenčanu,
gde ji sretne,
tuj da i’ uplaši, 45
tuj da razbije.
Ne sretal dete nekršteno,
ni bulu nevenčanu,
ne l’ sretal je mene.
Gde me srete, 50
tuj me uplaši,
tuj me razbi.
Govori božja majća:
- Staj, ne boj se, (Sando),
ju ču ti straove, plaovite tegobe, 55
raspratiti, rasturiti.
Ako si se od pse stra’ uplašila,
na pse da otide;
ako si se od čoveka stra’ uplašila,
po čoveka da otide; 60
ako si se od divji stra’ uplašila,
po divjinu da otide;
ako si se od pitovnog stra’ uplašila,
po pitovno da otide;
ako si se od t'vni noč stra’ uplašila, 65
po t’vno da otide;
ako si se od golemu vodu stra’ uplašila,
svu ti tegobu i nevolju
odmile odnela,
život i zdravje ti donela. 70
Od tebe straovi da se rasture,
kano devojće po vodu,
kano momci od oro,
kano neveste od belilo,
kano pra’ po putu, 75
kano m’gla po vr’ove, po dolove.
(377, br. 190)
