Poštopoto poslanik/18
ČIN III-ći
(Zbiva se u istoj sobi)
PRIZOR I
Jeca i Evica (spremaju sto).
JECA:
Brzo Evice brzo, skoro će izbor gotov biti, pa će ujedared da pojure gosti sa čestitkama novoizabranom poslaniku.
EVICA:
Slatka mamice, vi to tako zacelo držite?!...
JECA:
Zar ti još sumnjaš? Zar nisi čula jutroske g. Jazavca?... veliko oduševljelje, silni birači dolaze na našu stranu. .. izbor je siguran. I ti još sumnjaš? Ti si prava štrašljivica.
EVICA (za sebe):
Zbogom Milane!
JECA:
Valjan čovek taj g. Jazavac, s kakvim se samo oduševljenjem zauzima za našu stvar. Zaista valjan čovek, vrlo nas je obavezo, treba da mu blagodarni budemo.
EVICA:
Da mamice, treba otac da ga zove na ručak i dobro počasti.
JECA:
Počasti samo? To bi vrlo mali znak bio naše blagodarnosti. Šta više, draga moja Evice, šta više, takav čovek košto je on, zaslužuje veću nagradu. Ali to će već doći sve u svoje vreme, nadam se, da će biti zadovoljan. Šta ti misliš Evice?
EVICA:
Ja mamice? Ja držim da valjani ljudi ne treba da traže nagrada, samo uverenje, da [su] što dobroga učinili, dovoljna je nagrada za nji.
JECA:
Može biti. Ali valjani ljudi glede i da se oduže, ako im je što dobroga učinjeno, i ako su u stanju odužiti se. Šta ti veliš Evice?
EVICA:
Ja mamice? I ja tako mislim, ali valjani ljudi ne treba ni onda da prime nagradu, kad im se ova nudi, jerbo —
JECA:
Dobro dobro, lako će mo zato, samo dok bude otac poslanik!
EVICA (za sebe):
Da. Dok bude poslanik!