Pošla si bela Bojana

* * *

[Pošla si bela Bojana]

Pošla si bela Bojana
sas mila brata Dejana
u goru lisnik da denu.
Zdenuli su ga i pošli,
Dejan Bojane govori: 5
„Bojano, mori, Bojano,
tol’ku si goru projdomo,
nigde ti cvejke ne uze’,
a kamol’ da te poljubim."
Progovara mu Bojana: 10
„Dejane, brale, Dejane,
neli smo jadna rodninka:
čiča i tata dva brata,
nana i strinka jetrve,
a mi smo njina dečica.“ 15
„Bojano, mori, Bojano,
visoko drvo ’lad nema,
sugare jare loj nema,
duboka voda brod nema —
sitno kamenje broj nema, 20
ubava moma rod nema!“

---

Beleške

Slična je s onom koju nalazimo u knjizi „Periodičesko Spisanie na bъlgarskoto knižovno družestvo vъ Srъdecъ” (knižka IX, str. 88), a samo unekoliko različna od makedonske pesme „Treno, pilence šareno”, koju su zabeležili braća Miladinovci i koju je dr Vladan Nedić uvrstio u svoju „Antologiju narodnih lirskih pesama“ (Bgd, 1969) pod rednim brojem 182. Jednu od varijanata („Stojan i Rada”) zapisao je Milan Đ. Milićević u „Kneževini Srbiji“, jednu od Danice Begić iz Selačke („Pošla sestra Bojana“) Bora Prvulović („Razvitak“ br. 6 od 1964, str. 67) i jednu od Borke Ž. Jelenković iz Štrpca („Jovane, more, nevene“) 1965. god. Svetislav Prvanović („Razvitak“ br. 1 od 1968, str 66). Živojin Stanković u knjizi „Narodne pesme u Krajini“(Bgd, 1951, str. 60) ima je samo u fragmentima. Peva se kao pesma br. 7.

Reference

Izvor

• Ljubiša Rajković Koželjac: Dvori samotvorni (narodne umotvorine iz srednjeg Timoka), Zaječar, 1972., str. 33.

• Ljubiša Rajković: Rodoskrnavljenja u narodnim pesmama Timočke krajine, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, knjiga 45, 1981., str. 221.