[Pošla Jana da kumuje]
Pošla Jana da kumuje,
s mila brata Manojila.
Prominuše ravno polje,
a nastaše guste gore.
Na kraj gore dva kladenca. 5
Stanu Jana da se mije,
lice sinu kako slnce,
belo grlo kako mesec.
Progovara brat Manojil:
„Do s'g si mi sestra bila, 10
a od s'gaj prvo ljube."
T'g izviče sestra Jana:
„Čujte, ptice po drumiči,
pa poneste majći glas,
da mi prati belu mrežu, 15
da zamrežim belo lice,
da uripim u bel Dunav.
Jedžte ribe belo lice,
neg li bratak da ga ljubi."
Od žene Jovana Mančića
iz Gnjilana
