[Pošetali devet bega mladi]
Pošetali devet bega mladi’,
i deseti igit Ibrahime,
i po njima Alibegovica.
Dunalo gi na timar da idu.
Govori gi Alibegovica: 5
— „Čujete li, devet bega mladi’!
K’d ćete bit' k vrati Dizdarovi,
samur kalpak nad oči turite,
a konjima uzde popuštite.
Dizdar ima jednu milu ćerku, 10
u az-bašče pod žutom nerandžom.
Oko nje su dvanajes alajke,
te gu drže skute i rukave,
viš' od sile, malo od golemstva.
Poslušaše devet bega mladi', 15
ne posluša igit Ibragime.
K’de beše k vrati Dizdarovi,
samur kalpak na ramena metna,
vrancu konju uzdu pritegnuo
i se diže na konja na noge. 20
Video je ćerku Dizdarevu
u az-bašče pod žutu nerandžu.
Mrtav junak od konja padnuo.
Dvojica ga od zemlje dizau,
četvorica na konja penjau. 25
Odnesu ga u bele dvorove,
turiše ga u meka dušeka,
pokriše ga šarenim jorganom,
i odozgo zelenom dolamom
pa doziva Kumriju robinju: 30
— „Odi, more, Kumrijo robinjo!
Evo tebi devet grada nova,
izmami mi ćerku Dizdarovu."
Nema kude Kumrija robinja,
pa otide Dizdaru na vrata. 35
Čuknula je na vrata obornja.
Izlegnala Dizdar-begovica.
— „Čuješ li me Dizdar-begovice!
Sinoć ni se Anka pobolela,
od jutros joj knjigu otvoriše. 40
redak pade diljber Ilišjane,
da joj dade vode u rumendže,
ja će umret, ja će da se digne."
Nema kude Dizdar begovica,
pa otide u bašče zelene, 45
te kazuje svojoj miloj ćeri:
„Čuješ li me moja mila ćero!
Sinoć se je Anka pobolela,
od jutros su knjigu otvorili,
mnogo ti se Anka pozdravila, 50
da joj dadeš vode u rumendže,
ja će umret, ja će da se digne."
Pa govori ćerka Dizdarova:
„Čuješ li me moja stara majko!
Ja ne mogu da idem do Anke, 55
tamo mi je golema nevolja,
tamo ima devet bega mlada
i deseti igit Ibragime."
— „Idi, ćerko, za Boga jednoga!
Oće mi se Anka razsrditi." 60
Nema kude ćerka Didzarova,
pa ogrna zelenu molutu,
i mi uze vode u rumendže,
ode pravo u Ankine dvore,
pripela se na visoki čardak, 65
pa ulegla u belu odaju.
K’d da vidi devet bega mlada,
nema kude ćerka Dizdarova,
pa sednala njemu više glave,
pa zagrća zelenu dolamu 70
i zagrća šarena jorgana.
— „Dig' se, Anko, da bi se ne digla!
Na ti vodu da b' je ne popila!"
Dočuo je igit Ibragime,
izvadio svoju belu ruku, 75
zagrlio ćerku Dizdarovu,
poljubio među obe veđe.
Nema kude ćerka Dizdarova,
pa doziva Kumriju robinju:
— „Bog t’ ubio Kumrijo robinjo! 80
Je l' ti reko' mene je prevara!
Daj mi mene divit i artiju,
da napišem jednu sitnu knjigu,
da ja pratim mojoj staroj majki,
da mi prati devet boščaluka, 85
da darujem devet bega mlada,
devet bega, a devet devera."
