[Pošao sveti čovek u Svetu Goru]
Pošao sveti čovek u Svetu Goru,
pa poneo svetu sekiru,
da poseče sveto drvo.
Presrela, ga sveta majka Hristova,
pa mu rekla: 5
— Ako Bog da, sveti čoveče? —
— Idem u Svetu Goru,
da posečem sveto drvo. —
— Nemoj ići u Svetu Goru,
no se vrati natrag, 10
da sečemo mukavicu,
paćenicu, zlu stravu,
od koje boluje naš (ime)
teško i preteško.
Vrati se natrag, 15
vrati, ovu; da ti preči put.
A kad odemo kod.... (ime)
mi ćemo mu reći:
„Ne boj se... (ime),
ne plaši se; 20
u nas ima devet devojaka,
sa devet metala, pa ćemo ih dozvati,
da izgrnu i izbace svaku bolest
i nesreću sa tebe;
u nas ima devet udovica 25
sa devet grabulja,
pa ćemo ih dozvati,
da pograbe svaku bolest
i nesreću sa tebe;
u nas ima devet žena grbavih 30
sa devet grebeni šiljatih,
pa ćemo ih pozvati,
da počupaju i izbace
svaku bolest i nesreću sa tebe...
Išle putom rasputom 35
devet gusaka devetkinja,
s ocem se nisu videle,
s majkom se nisu rodile,
sa čovekom se nisu venčale,
do sunca su sve izginule, 40
pa tako neka ugine
i ova bolest sa našega... (ime).
U kurjaka dva oka,
dva uva, četiri noge, jedan ren —
to neka bude našem... (ime) lek. 45
Idi stravo, idi, u nemilo, u nedrago,
u čarnu goru, u mutnu vodu, u nevrat,
gde petao ne peva, gde guska ne gače.
(Konjuh, Poljna)