Pohoda u svoje doba
Podne veće, ja se dragoj spremam,
Ićindija, a ja konja sedlam,
Akšam veće, — ja u Sarajevu,
U jaciju dragoj pod pendžere,
Al' mi draga sjelo sakupila, 5
S drugama je kolo uhvatila,
Drugarice dragu rasplakale:
„Naša drugo, ženi ti se dragi
„Iz Soluna solunkom djevojkom!“
Stade draga suze proljevati, 10
Stade joj se sjelo rasipati, -
Stade draga ložnicu sterati,
Skide kaftan, osta u jeleku,
Sveza glavu stambolskom čatkijom,
Sjede draga na meke dušeke, 15
Pruži ruku po bjelu jastuku,
Mekša joj je ruka od jastuka,
Bjelje joj je lice od čaršava.
Ja ne mogoh srcu odoljeti,
Već se javih dragoj pod pendžere, 20
Sokola joj na demire bacih,
Soko trepti, krilima je budi:
„Ustaj, draga, doš'o ti je dragi!“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
