Poslѣdnja nadežda
| Poslѣdnja nadežda Pisac: Jovan Subotić |
Kud prla težiš misao,
Kud tvoj uzdižeš let?
Neleti žarkom suncu,
Srdca će svenut' cvet!
Tvom lakom stoi krilu
Otvoren svѣta stroj,
Nemilo njega steže
Uzacak grudi kroj.
U daljnog ti se lako
Previneš nѣdra sѣn,
Njegova topla želja,
Čeznenja jest ta plѣn.
Ti hitra lako grdni
Prelećeš dalje kraj,
Od njega dѣli njegov
Nemožnost sladki raj.
Neleti prla misli,
Okreni hitri let,
Pući će puno srdce,
Svenuće grudi cvet,
Kad nije tvojem dana
Poletu silna moć,
Uklonit' daljnost tužnu,
U dan obratit' noć.
Ostavi bѣdno srdce,
Nemoj mu množit' plač,
Nemoj mu nov provlačit'
Kroz staru ranu mač!
Kad mirna ćuti ponoć
Njegov uzdiše glas,
Sastanka blažen čeka
U gorkoj tugi čas.
I ako zemna ovaj
Nevidi luča dan,
Žalostno srdce neće
Prevarit' vѣčni san.
Zrak prvi vѣčne zore
Doneće grudma lѣk,
Nemože vѣčnost slušat'
Žalosti vѣčni jek!
- 1837.
Izvor uredi
Jovan Subotić. 1858. Dѣla Jovana Subbotića. Knjiga I. Pѣsne lirske. Karlovci. str. 73-75.
|