Poslednji gost

Poslednji gost Pisac: Vojislav Ilić

Ponoć je odavno prošla. U krčmi nikoga nema,

Osem krčmara starog, što zguren, kraj topla plama,

Pretura debelu knjigu. Napolju mrtvilo vlada,

I sitna kišica sipi i gusta caruje tama.

U tom se kucanje začu. U krčmu uđe naglo

Čudnovat nekakav gost; usne mu grozno se smeše,

Iz praznih šupljina očnih studena pustoš se širi,

U ruci držaše kosu. To Samrt ledena beše.

Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu.

Kad Samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime.

Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola,

I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime..

I za tim u budžak ode. Iz tanke polutame

Strašno se kezila otud... Vetar je sa vlažnom rukom

Tresao prozore mutne i teška hrastova vrata,

Zviždeći kroz praznu krčmu sumornim i straš

nim zvukom.