◄   VI ПОЈАВА VII POJAVA VIII ПОЈАВА   ►

VII POJAVA


(ŽARKO i SREĆKO)

ŽARKO (zastade na vratima): No lijep bi mi ovo stan bio, kad bi’ svaki dan morao slušati ovaku graju... (Pođe naprijed Srećku). Dobar dan, gospodine.
SREĆKO (poluljubazno, polugrubo): Dobar dan.
ŽARKO: Kakva je ovo galama?
SREĆKO: Čudnovata, vrlo čudnovata... Ovako vam je uvijek... (Za se). Aha, sad mi pade na pamet nešto krasno. (Glasno). Znate, gospodine, po mojoj nesreći, imam dvije gospođe na stanu, pa obje gluve. (Šaljivo). Ali znate... u njih su vrlo krasne ćerke.
ŽARKO: To me se ne tiče.
SREĆKO: Ne tiče? (Za se) Obješenjak jedan! Misli da sam ja glup... He, he, ne može se on meni pretvoriti...
ŽARKO: A što bi me se ticalo? Ja sam došao samo da vidim stan.
SREĆKO: Da, da, ali nije zgorega viđeti i komšije, naročito ako nisu muškarci.



Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Svetozar Ćorović, umro 1919, pre 105 godina.