[Porasla jela do neba]
Porasla jela do neba,
dođi mi, dragi dođi!
Savila grane do zemlje,
dođi mi, dragi, dođi!
I pod jele prostrto seđade, 5
nasred seđade zaspalo devojče,
budilo ga najmlađe bratanče:
„Dik' se, sele, prolaze svatovi!”
„Nek' prolaze, moji proći neće,
sinoć sam na san ranu onila, 10
na grudi sam cveće posadila."
Džogović str. 165 kao ljubavna:
Porasla jela do neba,
dođi, dragi, dođi,
a ja nemam kada.
Spustila grane do zemlje,
dođi, dragi, dođi, 5
a ja nemam kada.
Pod nju Jovo boluje,
dođi, dragi, dođi,
a ja nemam kada.
Često mu majka dolazi, 10
dođi, dragi, dođi,
a ja nemam kada.
I u krilu ponude donosi,
dođi, dragi, dođi,
a ja nemam kada. 15
Pitala ga ostarela majka,
dođi, dragi, dođi,
a ja nemam kada.
„Mož li moj, Jovo, prebolet'
dođi, dragi, dođi, 20
a ja nemam kada.
„Ne mogu, majko, prebolet”,
dođi, dragi, dođi,
a ja nemam kada.
