Pop pašin zet
0001 Podiže se Sokolović-paša,
0002 podiže se u lov u planinu
0003 sa njegovo trideset tevabijah,
0004 lov lovio za neđelju danah,
0005 ne ulovi srne ni košute
0006 ni ljeljena roga povitoga,
0007 lov lovio, ništa ne dobio
0008 dokle silnu paši dojadilo,
0009 pa se otle vrnu niz planinu.
0010 Namjera ga nanijela bila
0011 na dvorove Janja kapetana
0012 i Janjo ga viđe kapetane
0013 pa ga svrnu na bijelu kulu
0014 sa njegovo tridest tevabijah.
0015 Po kuli mu čudna građevina,
0016 po kuli su srebrni stolovi,
0017 po kuli su pisani prozori
0018 i svakakva čuda neviđena,
0019 pa donese vina i rakije,
0020 stade služit dva Janjića mlada,
0021 jedno Komnen a drugo Andrija,
0022 jošte Janjo silan kapetane
0023 sam donosi zlaćenu trpezu,
0024 na trpezu svaku đakoniju,
0025 dok se paša napojio vina
0026 su njegovo tridest tevabija,
0027 kad mu vince uljeze u lice,
0028 a rakija stade besjediti,
0029 tade veli paša Sokolović:
0030 "O boga ti, Janjo kapetane!
0031 Je s’ li đegođ vjerio đevojku
0032 za Komnena ali za Andriju?"
0033 Tade reče Janjo kapetane:
0034 "A boga mi, pašo Sokolović!
0035 Za Andriju jesam isprosio,
0036 a Komnen je knjigu naučio,
0037 odista ga ni ženiti neću."
0038 Njemu reče Sokolović-paša:
0039 "A boga mi, Janjo kapetane!
0040 Za Andriju kad si isprosio,
0041 sad zapopi dijete Komnena,
0042 a u mene j’ Hajkuna đevojka,
0043 svoje dobro falit je sramota,
0044 ali što ću, već mi nije druga,
0045 ima puno petnaes’ godinah,
0046 od kako mi u kavezu raste
0047 a ne vidi sunca ni mjeseca,
0048 ni bijela dana ni junaka,
0049 ti zapopi dijete Komnena,
0050 pa Hajkuna nek je popadija."
0051 Al’ mu reče Janjo kapetane:
0052 "Baš averim, pašo Sokolović!"
0053 To tolik’ je paši omiljelo,
0054 sam je paša svadbu odgodio:
0055 "Ja otidoh ka Novinu gradu,
0056 a ti, Janjo, pokupjaj svatove."
0057 Paša skoči od zemlje na noge,
0058 pa još veli Janju prijatelju:
0059 "Čuješ li me, Janjo prijatelje!
0060 Kupi svatah koliko ti drago,
0061 ne ostavi dvoje đece ludo,
0062 pak Andrija nek je đeverbaša,
0063 a Komnene nek je đuveglija,
0064 da ga vide svasti i punice
0065 i novinska ostala gospoda
0066 kome dade Hajkinu đevojku."
0067 Paša ode ka Novinu gradu,
0068 osta Janjo kupljeći svatove,
0069 pokupio stotinu svatovah,
0070 a povede dvoje đece ludo,
0071 i dovede u Novina grada.
0072 Kad ih viđe paša od Novina,
0073 onda srete Janja i svatove,
0074 a ostala novinska gospoda,
0075 razvedoše svate na konake,
0076 po dvojicu i po četvericu,
0077 tek da im je ljepše na konaku.
0078 Paša vodi Janja prijatelja
0079 i njegovo dvoje đece ludo,
0080 tako tavnu noćcu boraviše,
0081 dok ujutru danak osvanuo,
0082 poviknuše svatovski čauši:
0083 "Hazur svati, hazur je đevojka!
0084 Hazur da ste svati i đevojka."
0085 Skušiše se kićeni svatovi,
0086 a sam paša dovede đevojku
0087 i dade je Janjiću Andriji,
0088 pa donesedara gosposkoga,
0089 sve svatove redom darivao,
0090 dade Janju od zlata jabuku,
0091 a Komnenu mladu đuvegliji,
0092 njemu dade konja darovnika
0093 i još dvije puške ledenijke,
0094 pa otle svate ispratiše.
0095 A kad biše poljem zelenijem,
0096 po dva i dva iz grla pjevaju,
0097 po četiri puške izmetaju,
0098 do ne hoće Janjiću Komnene,
0099 ni pjevaše, ni puške metaše,
0100 do on ide sjetno neveselo,
0101 a ptia ga Janjiću Andrija:
0102 "O boga ti, Janjiću Komnene!
0103 Što ti ideš sjetno neveselo,
0104 pto ne igraš konja darovnika,
0105 što ne mećeš do dva ledenijka,
0106 ali si se junak posilio,
0107 te što si se danas oženio
0108 a Turkinjom lijepom đeovjkom?"
0109 Njemu reče Janjiću Komnene:
0110 "A ne luduj, Janjiću Andrija!
0111 Čemu sam se danas posilio,
0112 neogo sam se ovo uskario,
0113 e sae jesam junak oženio
0114 a Turkinjom jednom nametnicom.
0115 Nametnica na grlo tavnica,
0116 a koju su paše milovale
0117 po kahvama i po hamamima."
0118 On to mnjaše niko ne čujaše,
0119 a to začu Turkinja đevojka,
0120 pak ju jesu suze propanule,
0121 vranu konju grivu pokvasile,
0122 a pita ju Janjiću Andrija:
0123 "O boga ti, moja mila snašo!
0124 Što se jesi danas uskarila,
0125 što i suze valjaš niz obraze?
0126 Ali su ti svati ne u volju,
0127 ali đever Janjiću Andrija,
0128 ali Komnen mladi đuveglija
0129 ali svekar Janjo kapetane?"
0130 A ona mu tade besjedila:
0131 "Moj đevere Janjiću Andrija!
0132 Nijesu mi svati ne u volju,
0133 niti đever Janjiću Andrija,
0134 a ni Komenen mladi đuveglija,
0135 a ni svekar Janjo kapetane;
0136 do se jesam mlada raskarila,
0137 imala sam zuećir prsten zlatan,
0138 ranila ga na desnici ruci,
0139 radi sreće i naroka svoga,
0140 pak jesam ga danas izgubila
0141 i za njime tako uskarila."
0142 Al’ joj zbori Janjiću Andrija:
0143 "Ah ne luduj, moja mila snašo!
0144 Kako Janju sjašeš u dovorove,
0145 svašta dosta ima se u Janja,
0146 dosta blaga, blizu kujundžija,
0147 skovaće ti zećir prsten zlatni."
0148 A ona mu opet besjedila:
0149 "O boga ti, đevere Andrija!
0150 Otvori mi sahtijan sepeta,
0151 drugi mis e prsten namjerio
0152 da ga turim na desnciu ruku!"
0153 Al’ ne traži drugi zećir prsten,
0154 no izmače divit i hartiju,
0155 sitnu knjigu na koljenu piše,
0156 opravi je paši babu svome:
0157 "U z’o čas me poklonio, babo,
0158 poklonio silnu karuinu,
0159 još danas me svati prekoriše,
0160 prekoriše danas još u putu,
0161 što l’ će bit ikad im u dom dođem?
0162 No čuli me, pašo od Novina!
0163 Izbavi me iz Janjova dvora,
0164 ako li me nećepš izbaviti,
0165 kako Janju dođem u dvorove,
0166 hoću mu se u dvor objesiti."
0167 Opravi je po pratiocima,
0168 a kad paši taka knjiga dođe,
0169 te vido što mu knjiga piše,
0170 onu gleda a tri sitne piše:
0171 jednu šilje na Bosnu ponosnu,
0172 a na ime sa Bosne vezira
0173 da mu dođe trista pašajlijah,
0174 drugu šalje na krajinu Muju
0175 da mu dođe tista krajičnikah,
0176 treću piše Skadru na Bojanu,
0177 da mu dođe tri stotin’ Skadranah.
0178 Tako bilo, mlogo ne trajalo,
0179 dok mu dođe trista pašalijah,
0180 i dođe mu trista krajišnikah
0181 i dođe mu tri stotin’ Skadranah,
0182 pokupi ih na bijelu kulu,
0183 a kad svanu i ogriaj sunce,
0184 onda šađa okrenuo vojsku,
0185 koviđaše svako se čuđaše,
0186 a u tome riječ govoraše:
0187 "Fala bogu čuda velikoga!
0188 Pto je paši Janjo omilio
0189 te mu ne da u dvor svadbovati,
0190 brže Hajki u pohode pođe."
0191 Otale su okrneuli Turci,
0192 dok dođopše dvoru Janjovome,
0193 a kad došli dvoru Janjovome,
0194 sve pospalo kano i poklano,
0195 no uljeze trista krajišnikah,
0196 uljeglo je na bijelu kulu,
0197 te zaklalo stitinusvatovah,
0198 pa ufate Janja prijatelja
0199 i obje mu oči izvadiše,
0200 a obje mu noge salomiše,
0201 pa gusli mu na krilo turiše,
0202 i ovak oturci bisjediše:
0203 "Pjevaj, Janjo, pjevaj kapetane!
0204 Zašto l’ ne bi na veselju tvome?"
0205 Jaoš Janjovu Janu ufatiše,
0206 obje oči njojzi izvadiše
0207 i obje joj dojke prorezaše,
0208 a proz dojke proturiše ruke,
0209 pak ovako Turci besjediše:
0210 "Igraj, Jano, ostarjela bako!
0211 A zašt’ ne bi na veselju tvome?"
0212 No još dvoje đece uvatiše,
0213 obojici savezaše ruke,
0214 pa ih otle živ epovedoše,
0215 a Janjovo pokupiše blago,
0216 povedoše konje sa čairah,
0217 pa Janove dvor ezapališe,
0218 tad’ otole Turci okrenuše,
0219 otidoše u Novina grada,
0220 a kad paša dođe u Novina,
0221 dva Janjića turi u tavnicu,
0222 tavnovala tri neđelje danah,
0223 no varoška dolazi đevojka,
0224 sve dolazi tavnici na prozor,
0225 dok dosadi Janjiću Komnenu
0226 pak joj Janjić Komnengovoraše:
0227 "Bog t’ ubio, varoška đevojko!
0228 Što dolaziš jutrom i večerom,
0229 nit šta nosiš, nit šta progovaraš?"
0230 Al’ varoška govori đevojka:
0231 "Ah kako ću, Janjiću Komnene!
0232 Nijei li, Komnen, zapazio
0233 kada si me mladu isproiso,
0234 za Andriju mlađeg brata tvoga
0235 i poharči dvanaes dukatah,
0236 zećir prsten od devet dukatah?"
0237 Njojzi tade Komnen besjeđaše:
0238 "O boga ti, snaho nesuđena!
0239 Jesi l’ skoro na čaršiju bila,
0240 jes’ li čula što govore Turci?"
0241 A ona je mnjemu besjedila:
0242 "Oj boga mi, Janjiću Kopmenen!
0243 Jesam juče na čaršiju bila
0244 i sve čula što govor eTurci:
0245 danas peta a sjutra subota,
0246 prekosjutra carica neđelja,
0247 hoće doći trideset pašalijah,
0248 povesti vas oba na vješala;
0249 no ču li me, Janjiću Komnen,
0250 proveste ve kroz trusku ordiju,
0251 a provesti proz varoš rišćansku,
0252 ti zapjevaj grlom bijelijem:
0253 "Aj nije li brata rišćanina,
0254 ja l’ kakvoga dobra prijatelje,
0255 ja l’ Turčina za boga duševna,
0256 da donsese u kondijer vina,
0257 da pričesti dva Janjića mlada?!"
0258 To im reče pa otle otide,
0259 petak dođe i subota prođe,
0260 pa im dođe carica neđelja,
0261 eto dođe tridest pašajlijah
0262 i tavnicu otvoriše kletu,
0263 izvedoše dva Janjića mlada,
0264 provedošđe proz trusku ordiju,
0265 a kad biše proz varoš rišćansku,
0266 zapjevao Janjiću Komenen:
0267 "Aj nije li brata rišćanina,
0268 ja li kakva davna prijatelja,
0269 ja l’ Turčina za boga duševna,
0270 da donese u kondijer vina
0271 i pričesti dva Janjića mlada
0272 koje no će danas objesiti?!"
0273 Dok varoška dopade đevojka,
0274 donese im u kondijer vina,
0275 pod pazuho bijele košulje,
0276 u košulje zamotane mače,
0277 pak je Turke bogom bratimila:
0278 "bogom braćo, trideset pašalijah,
0279 Janjićima popuštite ruke,
0280 da pričestim dva Janjića mlada."
0281 Nešćeše joj za bratsku primiti
0282 no su konje na nju nagonili,
0283 kad se viđe na jadu varoška,
0284 ona prosu iz džepovah blago,
0285 a Turci su na blago poklapni,
0286 staše kupti po sokaku blago,
0287 a đevojka mače razavila,
0288 Janjićima otpuštila ruke
0289 pa u ruke dodade im mače.
0290 Ma da vidiš čuda i naroka,
0291 kad se đca mačah dovatiše,
0292 pogubiše rideset pašalijah,
0293 pak se otle natrag povrnuše,
0294 naljegoše prot tursku ordiju
0295 a sve gube Turke oko sebe,
0296 dobar jesu sokak načinjeli
0297 dok su prošli proz turksu ordiju,
0298 pa kad prošli proz turksu ordiju,
0299 osdista se đecazamislila
0300 kud će đeca tole okrneuti,
0301 pak im nešto došlo do pameti,
0302 te se đeca natrag povratila,
0303 na pašine dvor eudarila,
0304 a kad bili na visoku kulu,
0305 sjedi silan paša od Novina
0306 sa njegovo trideset tevabijah,
0307 a kad viđe paša od Novina,
0308 kada viđe dovje đece ludo,
0309 u rukama s plamenijem mač’ma,
0310 odista se jeste začudio,
0311 začudio pa i poplašio,
0312 šćaše nešto njima besjediti,
0313 no Janjići zborit mu ne daše,
0314 posjekoše sve okolo paše,
0315 silna pašu živa ufatiše,
0316 svezaše mu naoipako ruke,
0317 pak se malo tuda obazreše,
0318 dva pašina sina ugledaše,
0319 objici glavu okidoše,
0320 pak pašinu bulu nahodiše,
0321 obje njojzi oči izvadiše,
0322 a obje joj dojke prorezaše
0323 i proz dojke promoliše ruke
0324 pak ovak đeca besjediše:
0325 "Ha sad dvori, čestita kaduno!
0326 Ha što l’ ne bi gospodara svoga?"
0327 Al’ pogleda Janjiću Komenen
0328 dok ugleda svoju zaručnicu,
0329 pak joj bio jezik izvaido
0330 i bijele salomio ruke,
0331 pak joj tade ženik besjedio:
0332 "Dvori, dvori, moja zaručnice!
0333 Što li ne bi a ženika svoga?"
0334 Još pašino blago pokupiše
0335 i s čairah hate povedoše,
0336 svekolike dvore porobiše
0337 pak najpotlje ognjem sagorješe,
0338 povedoše pašu prijatelja,
0339 a kad š njime bili u planinu,
0340 obje i njem’ oči izvadili,
0341 a prebiše i noge i ruke
0342 i pušku mu na krilo turiše,
0343 dugu pušku i demiski đordu,
0344 ovako mu đeca govoriše:
0345 "Lovak lovi, pašo, po planini,
0346 rašta l’ ne bi kad si naučio?"
0347 Đeca pašu tune ostaviše,
0348 nek nabraja što je učinio,
0349 no još su se đeca obazrela,
0350 al’ za njima pristala varoška,
0351 uzeše je po bijele ruke,
0352 odvedoše svom gosposku dovoru,
0353 kako dođe Janjiću Komnene,
0354 privjenča je za seba istoga,
0355 a dosta si blaga donijeli,
0356 donijeli svoje i pašinsko,
0357 dvore svoje bolje ogradili,
0358 i oba se brata oženili,
0359 oženili porod ostavili,
0360 ha da im ga bog naspori dragi!
