Pomenak

Vojislav Ilić

Pomenak Pisac: Vojislav Ilić

U tavno zelenom sadu ugodni hladak se širi,
Sanljivo žubori potok i ruža prijatno miri

I plavi pomenak cveta. Pred gordom caricom cveća
Nežno te njegovo lisje na skromnost i tunu seća.

Psiheja, bludeći plačna, kad ljubav nebo joj uze,
U cvetne čašice ove lila je najdraže suze.

I pominjući prošlost, venac je od njega plela,
I on je mirisô blago sa svetlog njezinog čela.

Stoleća drevna su prošla i noći minuše sretne,
Sad, sretna, grljaše dragog pod nebom Palmire cvetne.

Al' plavi pomenak jošte miriše u tavnom lugu,
I on nas na ljubav seća, na čednost, i slatku tugu.

krajem 1889.

Izvori

• Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 146, 2. knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.