[Polećelo jato golubova]
Poletilo jato golubova
Kroz dućane, mimo varošane.
To ne bilo jato golubova,
Već to bili kićeni svatovi,
Odvedoše Ružicu đevojku. 5
Kad su bili kroz goru zelenu
Tad govori Ružica đevojka:
— Čujete li, kićeni svatovi,
Ni pjevajte, ni puške metajte,
Ova gora nigda nije sama, 10
Ja l’ bez vuka, ja li bez 'ajduka,
Ja l’ bez onog Mija arambaše.
Kad sam bila od sedam godina,
Mijo me je prosio od majke;
Nit’ sam htela, ni me majka dala 15
Malo bilo, za dugo ne bilo,
Otud ide trideset Turaka,
A za njima Mijo arambaša.
Kako izbi trideset Turaka,
Tako puče trideset pušaka, 20
Zemlji pade trideset svatova,
Samo osta Ružica đevojka.
Opazi je Mijo arambaša
Pa je vodi dolje na drumove,
Suze lije, od 'ajduka krije. 25
Al’ govori Mijo arambaša:
— Koga ti je, Ružo, najžalije?
Je l’ ti žao kuma il’ đevera,
Il’ ti žao Mitra đuvegije?
Govori mu Ružica đevojka: 30
— Nije žao kuma ni đevera,
Ni mi žao Mitra đuvegije,
Već mi žao trideset svatova.
Pusti mene da svate obiđem,
Ostala mi svilena marama. 35
Ode Ruža od leša do leša
Pa nalazi svog milog đevera:
— Ustaj, đešo, žalosna ti majka,
Tebe, more, kod dvora čekaju
Kad ćeš doći i dovesti snajku!... 40
Pa izvadi jagluk od pojasa
I pokriva lice od sunašca,
Crne 'tice da ne grde lice,
Crne vrane oči da ne vade.
Opet ide od leša do leša 45
I nalazi svoga milog kuma:
— Ustaj, kume, žalosna ti majka!
Tebe, more, kod dvora čekaju
Kad ćeš doći i dovesti kumu.
Pa izvadi jagluk od pojasa, 50
Prekriva mu lice od sunašca,
Crne ’tice da ne grde lice
Crne vrane oči da ne vade.
Opet ide od leša do leša
I nalazi Mitra đuvegiju. 55
— Ustaj, Mitre, žalosnati majka!
Tebe, more, kod dvora čekaju
Kad ćeš doći i dovesti ljubu.
Pa izvadi jagluk od pojasa
I pokriva lice od sunašca, 60
Crne ’tice da ne grde lice,
Crne vrane oči da ne vade.
Pa izvadi sablju od pojasa,
Udari se sabljom viš’ pojasa.
— Kada nema kuma ni đevera, 65
Kada nema Mitra đuvegije,
Neka nema Ružice đevojke!...
