Pokoj (Dušan Srezojević)
| Pokoj Pisac: Dušan Srezojević |
Pokoj
Pokoj tih i svečan. Krepko polja huje
Dok uzdasi trave umorna me hlade.
Stišale se želje pomamne oluje;
Duh se moćno diže s oreolom nade.
Dokle blede misli i izdišu čula,
Slušam strašni šapat tuna mlada bilja;
U uhu mom svira još čarobna frula
Ponovo nađene melodije milja.
Dao bih sve plodne dane svog života,
Sve uspehe tašte i sve svetske časti
Da se zaboravim, ko mrtav! Bez nota
Tučnih i koje razgaraju strasti,
Dokle let plavi povetarca zuji
Kroz moju kosu, hladeći mi čelo
Pod nežnim vencem magle, i dok struji
Nebeskih snova osveštano vrelo!
Da, u ekstazi, osetim gde život,
Lagano iščezava iz mog tela
S povorkom snova što svoj zlatni ćivot,
Tiho napušta, svečana i bela,
I kako u tom uzvišenom času,
Dok u daljini tužno zvone zvona,
Moja se duša, u blagom užasu,
I uz željkanja umorna i bona,
Diže k'o bela ptica oblacima
I razvejava k'o povesmo dima.
Napomene uredi
Pokoj — Novo vreme, 1910, I, 2, 263.
Izvori uredi
- ZLATNI DASI. — Svetlost, Kragujevac, 1975, str. 26
|