◄   Позорје 5. Pozorje 6. Позорје 7.   ►

Pozorje šesto


EVICA dođe lagano pak sedne


VASILIJE: Gdi je reškonta?

EVICA: Ubi me!

VASILIJE: Šta?

EVICA: Ubi me!

VASILIJE: Gdi je reškonta?

EVICA: Izgubila sam.

VASILIJE: Oh! (Sedne.)

EVICA: Ah! ...

VASILIJE: Šta ću sad? ...

EVICA: Ti si magarac što si mi dao.

VASILIJE: Ti si magarica što si je primila kad nisi vredna bila čuvati.

EVICA: Sad neću moći načiniti haljine po modi i . . i ... i! (Plače.)

VASILIJE: U... u...! Sad te opet ne mogu uzeti.

EVICA: Ja ću skočiti u bunar.

VASILIJE: Ja ću se ubiti

EVICA: Ja luda, što sam je tamo ostavila'

VASILIJE: Gdi si je, do trista vraga, ostavila?

EVICA: U burmutici. A moja nesreća mati dala filozofu.

VASILIJE: Šta, filozofu? Kod filozofa moja reškonta? Čekaj malo! (Pođe.)

EVICA: Vaso!

VASILIJE: Neće se pedalj od mene maknuti dok mi reškontu ne da. Nije on snio numere nego ja.

EVICA: Stani malo, Vaso, meni nešto na pamet pade. On je mene i tako prosio, da se učinim u njega zaljubljena, valjda ću mu lakše moći izvarati

VASILIJE: Šta, u njega zaljubljena? Tu šalu ja neću da probam.

EVICA: Zar se ti sumnjaš o meni?

VASILIJE: Ja se ne sumnjam, ali. .

EVICA: Nemoj ludovati, molim te, ko bi na onog bivola pogledao. Evo ga gdi ide, baš dobro. Idi se ukloni dok ja s njim svršim.

VASILIJE (strašljivo): Evice, nemoj se šaliti, ti znaš da me to vređa. Ja ću biti blizu, jesi li čula? (Udalji se.)

EVICA: Ah, bože, sad mi pomozi!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.