Pokondirena tikva/2
| ◄ Позорје 1. | Pozorje 2. | Позорје 3. ► |
Pozorje drugo
VASILIJE, PREĐAŠNjE
VASILIJE: Dobro jutro želim, majstorice.
FEMA: Kakva je ovo svinja? (Čepeći se.) Dragi moj, gde si ti taj epiket naučio da u sobu noblesa uđeš bez kucanja, bez komplamenta? Znaš li ti da mogu taki na pedintere povikati da te čak na sokak isteraju?
VASILIJE: Ja ne znam šta vi govorite, majstorice.
FEMA: Riftik, riftik, on neku majstoricu traži.
VASILIJE: Šta je to? Evice, šta je tvojoj materi?
FEMA: Dragi moj, ovo nije Evica, ovo je frajla mamzel. Kod noblesa se ne govori ti, nego milostiva gospođa.
VASILIJE: Zaboga, gde sam ja?
FEMA: Ti si kuću pomeo, dragi moj. Ti si može biti tražio proste ljude, pa si došao kod noblesa.
VASILIJE: Ta ja nisam lud, koliko sam puta dolazio dok de još i pokojni majstor živeo.
FEMA: Riftik, opominjem se, kad je hteo za pedintera stati.
VASILIJE: Kakav pedinter, kad ste mi obećali Evicu?
FEMA: Šta, mamzel tebi obećala? To je grubijanstvo. Jokan, Jokan, kumte pisli her, virfte grubijana hinauz.
VASILIJE: Ta nemojte se šaliti, majstorice nego ja sam došao da pitam kakve ćemo haljine za Evicu.
FEMA: (podboči se): Molim te, kaži mi, s kim misliš ti da govoriš?
VASILIJE. Zar vi niste Fema, pokojnog majstor-Pere opančara žena?
FEMA: Ja opančarova žena, u ovi 'aljina opančarica? Ah, same daske moraju od žalosti plakati!
VASILIJE: Ali zaboga, koliko ste me puta nazvali vašim zetom?
FEMA: Ti moj zet, s ovim izdrtim laktovima? Sad će me smesta groznica uhvatiti.
VASILIJE: Ali zaboga, majstorice ...
FEMA: Ta trista te vraga odnelo, nisam ti ja nikakva majstorica... Taki mi se vuci ispred očiju, nemoj mi smraditi sobu s tvojim 'aljinama.
VASILIJE: Slatka majstorice ...
FEMA: (uhvati ga za ruku): Marš iz moje kuće, traži majstorice kod tvoga oca, a ne kod noblesa. uh! (Najedanput ga pusti.) Uh! usmradila sam ruku! (Duva u ruku, pa je posle briše maramom.) Sad je moram tri dana prati, dok je opet u nobles dovedem.
VASILIJE: Majstorice, to nije lepo od vas.
FEMA: (poleti na njega, pa se opet trgne): Vuci se, kad ti kažem, iz moje kuće, ili ću taki pandure dozvati.
VASILIJE: Nisam se nadao da ćete me s panduri terati.
FEMA: S panduri, dakako, s panduri se teraju oni koji čest noblesa diraju. (Evici) Šta si stala, te ga ne turaš iz sobe.
EVICA: Ali, slatka majko, ovo je naš Vasa.
FEMA: Naš Vasa, paorska trago! Hoćeš da se ljubiš s njime? (Vasiliju) Napolje se vuci!
VASILIJE: Zaboga, majstorice, imate li duše?
FEMA: (pođe, pa se trgne): Uh, što ne smem da mu se približim, da ga sama isteram. Ali čekaj, bezobraznik! (Uzme lepezu, pa ga počne s njom turati.) Napolje iz moje kuće!
VASILIJE: Slatka majstorice, samo još jednu reč.
FEMA: Kest mašir, marš! (Istura ga.) Bezobraznik jedan, opoganio mi lepezu. Sad je moram pokloniti Ančici.
EVICA: Ah!
FEMA: A šta ti tu uzdišeš? Paorentino, povela si se za kojekim, pa i ne gledaš šta je nobl. Na mene gledaj, ako misliš da štogod bude od tebe, a ne na kojekakvo đubre.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|