Pod dudom

Pod dudom Pisac: Vladislav Petković Dis

* * *

                  POD DUDOM

Malaksao, loman, sad odmaram telo,
Daleko od tebe, na senci od duda;
Razlio se vazduh i pramenje belo,
Dan vreo i topal, mrtvilo je svuda.

Zagrljen umorom i pokriven prahom,
Mladost još me štiti i mis'o o tebi:
Ljubav, bol i žudnju, zajedno sa strahom,
Ja u duši nosim, ja nosim u sebi.

Šta li radiš sada, je li, nebo moje?
Da li mi se nadaš, da l' te slutnja peče?
Kuda oko gledi iz odaje tvoje
Kad dan mrtav padne na radosno veče?

O, ne tuguj za mnom. Lili, o ne brini.
Dobro mi je, lako na ovome putu.
Oblak s tvoga čela odagnaj i skini,
I srećnog me sanjaj u svom divnom kutu.

Da znaš kol'ko patim kad pomislim tako
Da me možda čekaš i izgledaš svuda:
Mene sve zaboli i plak'o bih, plak'o,
Na hladu i senci ovog starog duda.

---

Izvori

• Vladislav Petković Dis: Sabrana dela, Knjiga prva Poezija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003, strana 61.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vladislav Petković Dis, umro 1917, pre 107 godina.