Pod vrbama vavilonskim

Pod vrbama vavilonskim
Pisac: Milorad Mitrović

* * *

Pod vrbama vavilonskim

     Stan’, pevaču, ne valja ti pesma,
Ne pevaj mi robove, ni lance,
Zvek i piska oriše se dosta
Po gorama i kroz naše klance.

     Nit’ mi pevaj pesmu očajanja,
I uzdahe, i suze u tuzi:
Ja prezirem malodušne duše,
Što je slabo, to po prahu puzi...

     Povedi me u svetove lepše,
U visine, gde su orli česti,
Zapevaj mi pesmu ponositu
O slobodi, ljubavi i svesti.

     Al’ što ćutiš? Što gudalo spuštaš?
Oči tvoje što su suza pune?
Daj ovamo gusle jzvorove,
Da na njima ja navijem strune.

     Na, sad pevaj. Pa nek pesma jekne,
Ko gromovi kad nebesa lome;
Pevaj, pevaj, to je pesma sreće,
Nju ja volim i umreću s njome!

Izvor

Milorad J. Mitrović: Pesme, SKZ, Beograd, 1910, str. 98 - 99

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Mitrović, umro 1907, pre 117 godina.