[Podne uči u Mostaru gradu]
Podne uči u Mostaru gradu.
Mostarani avdes uzimaju
U Mostaru a na šedrvanu.
Ne uzima gondžešce Mehmede,
Vet zagrće uz ruke rukave, 5
Bijele se ruke kroz rukave,
Ka’no gruda na planini sn’jega.
Gledala ga Mustajpašinica
Sa čardaka, sa demir pendžera.
Ona viče Kuniju robinju: 10
„Kunijice, moja robinjice,
Hajde zovi gondžešce Mehmeda!
Sve mu kaži, što je i kako je,
Da ga zove Mustajpašinica
Na čardake, na bijele ruke!“ 15
U Kunije pogovora nema.
Ona ide vodi šedrvanu,
Ona zove gondžešce Mehmeda.
Sve mu kaže, što je n kako je,
Da ga zove Mustajpašinica 20
Na čardake na bijele ruke.
A u momka pogovora nema.
On mi ide s Kunijom robinjom.
Uvede ga Kunija robinja,
Uvede ga mladoj pašinici. 25
Lijepo ga ona dočekala,
Na svoje ga mjesto posadila.
Do pola je u dušek propao,
A do njega Mustajpašinica.
Ona viče Kuniju robinju: 30
„Kunijice, moja robinjice,
Donesi mu piva i jediva
I mezeta šećerli smokava!“
U Kunije pogovora nema.
Donese mu piva i jediva 35
I mezeta šećerli smokava.
Pa su onda eglen otvorili,
Pašinici vrlo milo bilo,
Ona posla Kuniju robpnju,
Da od kule zamandali vrata. 40
Nu da vidiš gondžešce Mehmeda:
S pašinicom konak učinio.
Kad izađe sa istoka sunce,
Probudi se Mustajpašinica,
A do nje je gondžešce Mehmede. 45
Nu da vidiš Mustajpašinice:
Dade njemu hiljadu dukata
I dade mu hata iz podruma,
I opremi gondžešce Mshmeda.
Ode Meho svojoj miloj majci. 50
