Podaci o zbirci i način beleženja srpskih narodnih lirskih pesama

Podaci o zbirci i način beleženja srpskih narodnih lirskih pesama

     Kao što sam u uvodu ove zbirke pomenuo, beleženja srpskih narodnih lirskih pesama vršio sam povremeno, i u raznim godišnjim dobima. Katkad jo to bilo na izvoru narodnog pevanja, ali isto tako bilo je i samo kazivanja ili recitovanja, kojom prilikom sam pesme zapisivao onako kako su ih kazivači saopštavali.
     Znatan broj srpskih narodnih lirskih pesama, kojz sam pre drugog svetsnog rata zapisao (1934 — 1940), na Kosovu i susednim predelima, propao mi je u toku drugoga svetskog rata, tako da je iz toga doba mojih zapisivanja, ostao mali broj lirskih pesama. No, ja sam i pored toga nastavio sa beleženjima lirskih narodnih pesama u Srba, kako za vreme rata, tako i nakon drugog szetskog rata sve do današnjih dana. Tako je i nastala ova zbirka, koju smo svrstali prema sledećoj kompoziciji:
     I. Kozmografske pesme: 1. Jug i Sjever (zabeležena u Dobrom Dolu, Kosanica — južna Srbija); 2. Tri se snega na planini bele I (zabeležena u Borovcu, Kosanica — južna Srbija); 3. Tri se snega na planini bele II (zabeležena u Jerinju, Kosovo).
     II. Pesme koje se pevaju deci: 1. Ajde šeta — šeta (zabeležena u Sočanici, Kosovo); 2. Bsžić zove s mokije (Dobri Do, Kosanica); 3. Buji, paji čedo moje drago (Kamenica — Kriva reka — Kosovo); 4. Vagan kaše (Trpeze, Kosanica); 5. Vlatko mi spava (Gnjilane, Kosovo); 6. Da majci poraste sin (Suva Reka — Kosovo); 7. Da mi čuvaš ovce iljadnice (Mušnikovo. Sretečka župa — Kosovo); 3. Ete gu maca (Grizime, Kriva reka —-Kosovo); 9. I pisma se svršila (Belo Brdo, Kosovo); 10. Iš kokote, (Dobri Do Kosanica); 11. Iš kokote, kokotiću (Dobri Do — Kosanica); 12. Kojšidžije prvi komsiđije (zabeležena 9. I 1948. god. u s. Mušnikovu u Sretečkoj župi — Kosovo, od Drage Ilić, stare 53. god. nepismene seljanke. Pesmu je čula od svojeg muža Mihaila Ilića, kada je truskao decu na kolenu i pevao im); 13. Lule, lula moje dete micko („Dve tri lakrdije, reknemo, ko ima vreme, dok se dete uspije”, Vitina — Kooovo); 14. Ljulja ljuška (Trpeze — Kosanica); 15. Ljulja, ljulja ljuška (Lešak — zaselak Kamen -- Kosozo); 16. Materi koze da paseš (Novake, Podrima — Kosovo); 17. Mac macane koprcane (Dobri Do — Kosanica); 18. Milojkino čedo („Nišala dete od merak nema Milojka i pevala”, Kosovska Kamenica Kosovo); 19. Nina, nina (Retkocer — Jablanica — južna Srbija); 20. Nina, nina bebu (Retkocer — Jablanica — južna Srbija); 21. Nina nina doć će strina (Lešak, zaselak Kamen — Kosovo); 22. Nina, nina ko planina, (Novake. Podrima — Kosovo); 23. Nina, nina ludo dete majkino (Mušnikovo Sretečka župa — Kosovo); 24. Nina, nina, Petra sina (Dobri Do, Kosanica); 25. Nuna, nuna luška (Gnjilane — Kosovo); 26. Od dva soja sin (Dobri Do, Kosanica); 27. Osta kokot udovac (Retkocer, Jablanica); 28, Ostala je pilica (Dobri Do, Kosanica); 29 Rasti, rasti maleni Jovane (Vidrovac — Negotinska krajina „Tako se priča, car neda nama devojku“); 30. Tajto, Tajtano, („Peva se maloj deci prilikom opasivanja"), Grizime, Kriva reka — Kosovo); 31. Trus bite kobile (Svinjište — Kosanica); 32. Trus, trus kobile (Dobri Do — Kosanica); 33. Ula — ula kako bula (Novake, Podrima — Kosovo); 34. Čije ono dete (Dobri Do — Kosanica); 35. Čuva baba goveda, (Ostraće — Kosovo); 36. Čuva plačko goveda (Trpeze-Kosanica); 37. Šetala betalo {Šušnjak — Kosanica); 38. Šeta Rada po gradini (Dobri Do, Kosanica); 39. Šetala šetna (Crvenika — Kosanica); 40. Šeta šetna (Trn — Kosanica); 41. Šušumile kobile (Zagrađe — Kosanica).
     III. Pesme koje pevaju deca: 1. Dvanaes sati udara (Sočanica — Kosovo); 2. Elem, belem čedile (Vranje); 3. Pade kiša ubi miša (Peć — Kosovo); 4. Ko ne vidi dugu („Kad se pojavi duga na nebu deca pevaju“ Medveđa — južna Srbija); 5. Spij pile, spij, („Tako se peva piletu, nada ga uhvate i s njime se šale; staze mu glavu pod krilo i ozako pevaju mašući s piletom", Cernica — Gornja Morava — Kosovo); 6. Dva se petla pobiše (Peć — Kosovo); 7. Oj, Mile, Milutine (Bogoševci, Sretečna župa — Nosovo „Ovo se broji ko će ostati najposlednji, da hvata ostalu decu“); 8. Cike camburike („Ovo za igru, trčanje i hvatanje, krijačka“, Bogoševce, Sretečia župa — Kosovo); 9, Kalumper, Pero care („Dečja igra. Dvoje sede, ostali idu okolo njih i pevaju". Dobri Do — Kosanica); 10. Ćivćimane (Priština — Kosovo); 11. Šajkane, šećerkane (Dobri Do — Kosanica).
     IV. Čobanske (ovčarske, pastirske) pesme: 1. Bor sadila u bašti đevojka (Dobri Do — Kosanica); 2. Golub leti planinama (Banja, Metohijski podgor — Kosovo); 3. Zelen ora' ispucala kora („Oza se pesma peva i za slave". Plakaonica, Rogozna — Kosovo); 4. Zelen ora' na Moravu pao („Ova se pesma peva i za slave“, Plakaonica, Rogozna — Kosovo); 5. Lepo peva za gorom devojka („Ova se pesma peva i za slave". Plakaonica, Rogozna — Kosovo); 6. Ovce čuva čoban i čobanka (Jelakce, Kopaonik — Kosovo, Ova se pesma „peva i o svadbi. Viknu na glas, pa samo plješte“); 7. Oj jabuko zeleniko (Dobri Do — Kosanica); 8. Or — rja — rja („Kad se koze pogube, iz šale, pastirica je pevala ovu pesmicu". Sočanica — Kosovo); 9, Prestaj, prestaj kišice („Kad čobani čuvaju stoku na ispaši, a pada kiša, dz bi prestala kiša, onda oni pevaju ovu pesmu (Gnjilane —-Kosozo); 10, Sinoć Marko iz Soluna dođe („Ovu pesmu su rado pevali kozari čobani. Donje Jarinje — Kosovo); 11. Struk bosiljka debeloga lada („Čobanska pesma, peva se i u drugim prilikama". Jelakce — Kopaonik — Kosovo); 12. Čuvam ovce oko devet drenz („Isto ovu pesmu pevaju i za slave“. Plakaonica, Rogozna — Kosovo) Pastirske „pođevice" ili „poodražice“: 13. Vašo koze poviloze (Zagrađe — Kosanica. „Govedari ili ovčari draže kozare"); 14. Govedari dari. („Pođevice dečje. Ovo, kad se skupi stoka u plandiište, zzđevaju se čobani”. Zagrađe — Kosanica; 15. Govedari drndari („Ovčari kad se draže s govedarima pevaju". Mačja Stena — Kosanica); 16. Govedari, tandari (Mačja Stena — Kosanica); 17. Kozarice carice {„Pastirska dečja pođevica". Zagrađe — Kosanica); 18. Svčari, kovčari („Govedari sdgovaraju ozčarima kad se draže s ovčarima". Dobri Do — Kosanica); 19. Ovčari, podavičari (Trpeze — Kosanica); 20. Ovčari, tavničari („Pastirska dečja pođevice”. Mačja Stena — Kosanica); 21. Svinjari, dari („Pastirska dečja pođvvica". Mačja Stena — Kosanica); 22. Čobanine, bane („Podražica čobanska". Mačja Stena — Kosanica); Pastireske egalice; 23. Vara, vara vole biče („Egalica posvećena volu biku u vreme pastirskih zabava ono borbi bikova". Dobri Do — Kosanica); 24. Vara, kiki, vole moje („Egalica posvećena volu biku, u vreme borbi bikova, noje leti priređuju čobani". Svinjište — Kosanica); 25. Ega vara, prijevara („Pastirska egalica: facetija i satira, posvećena radosti što se koza parila sa odabranim jarczm, dobre pasmine". Dobri Do — Kosanica); 26, Ega vole u bikove („Egalice posvećena volu biku, u vreme pastirsnih zabava oko borbi bikova”. Mačja Stena — Kosanica); 27. Ega, ega, babo moja („Pastirska egalica: facetija i satira". Dobri Do — Kosankca}; 28. Ega, ega, vole moje (I) {„Egalica poszećzna volu biku, u vreme pastirskih zabava oko borbi bikoza". Dobri Do — Kosanica); 29. Ega, Ega, vole moje (II) („Egalica posvećena volu biku, u vreme pastirskih zabava oko borbi bikova". Mačja Stena — Kosanica); 30, Kiki kravo, du Moravo („Egalica posvećena kravi, u vreme borbi krava, koje leti priređuju čobani”. Dobri Do — Kosanica); 31. U livadi žuta kruška („Pastirska egalica; facetija i satira”. Dobri Do — Kosanica); 32. Čelo to je od čelika („Egalica posvećena volu biku, u vreme borbi bikova, koje leti priređuju čobani". Dobri Do — Kosanica).
     V. Rabotničke pesme. Pesme koje oe pevaju kad se seje cveće 1. Oj devojko ubilo te czeće (Dobri Do — Kosanica). Žetelačke pzsme: 2. Ječam žela za gorom devojka („Žetelačka pesma. Peva se i uz okretanje tepsije". Popov Do — Novopazarski sandžak); 3. Moba (Bogošovce, Sretečka župa — Kosovo); 4. Oj pšenico, kakva si u klasu (Dobri Do — Kosanica);5. Pratimo devojku (Bogoševce, Sretečka župa — Kosozo); 6. Uzviknala belija pšenica {„Peva se kad ožnju pšenicu". Novake, Podrima — Kosovo). Rabotnička brojanica: Sveti oci bogojavci („Brojanica, kada se kosi, ore i žito žanjz, ovako se domaćin obraća pre početka posla svetiteljima". Belo Brdo, Kopaonik — Kosovo); Pesme koje se pevaju kad se peče rakija: 8. Maro moja, dušo moja („Jesenja pesma, peva se najčešće uz kazan kad se peče rakija". Mačja Stena — Kosanica); Prelske pesme: 9. Izvor voda izvirala („Peva se na posjelima i sjednicama". Mačja Stena — Kosanica); 10. O dezojko u bele rukave (Belo Brdo, Kopaonik — Kosovo); 11. O Jovanka boluje l‘ ti majka („Peva se i uz okretanje tepsije. Popov Do, Novopazarski sandžak); 12. Prele su prelje s večere (Belo Brdo, Kopasnik — Kosovo); 13. Sinoć Petko od Soluna dođe (Novake, Podrima — Kosovo); 14, Snijeg pade na bearno voće („Ova se pesma peva i uz okretanje tepsije". Trn. Kosanica — Srbija); Pesme koje se pevaju kad se tka 15. Nemoj ženo mene biti („To, kad se tka u kući, čovjek se šali i govori u pjesmi". Dobri Do — Kosanica); Pesme koje se pevaju kad se veze i plete: 16. Mi smo sestre vezilje („Kad se veze, devojčice po dve pevaju". Dobri Do -- Kosanica); 17. Koja prza zađela („Dečje pletarske zadražice". Dobri Do — Kosanica); 18. Ko ti kupi to odelo („Pevaju devojčice pri ženskom radu". Belo Brdo. Kopaonik — Kosozo). Pzsme koje se pevaju kad se gradi kuća: 19. Oj, seljani bre. (Rusce, Vranjska kotlina. Kad se postavljaju glave na novosazidanu kuću, majstorima se daje kao podarak: košulja, čarape, marama i kita cveća sa vrbicsm, što sz okači na postavljenim glavama. Tad jedan od majstora, sa sazidane kuće vičz izglasa, sličko kao kada se rasteruju oblaci, ili kada se doziva s brda na brdo, nabrajajući navedene stihove. U nekim selima južne Srbije, pre nego što će ritual početi, te i u vreme rituala, u pauzama dovikovanja, udara ili bije goč — bubanj, kao i pri završetku rituala dovikivanja. Seljani dolaze na „krčmu" i donose darove, koji se stavljaju na glave i pripadaju majstorima koji su gradili kuću). Pesme koje se pevaju kad se pčele pustaju — roje: 20. Mat bubo, mat. („Dok se ova pesma peva, svira se ustimz uz to, kad se pčela roji. Da bi se zbrala u košnicu, najpre ozgo na košnicu stavi se muška košulja". Cernica, Gornja Morava — Kosovo); Pesme koje se pevaju kad se kravv mlade — tele: 21. U mojega zeta šerembeta („Pošalica, obično se pevušeći izgovara, kad se oteli krava i prohoda tele, ili kada se potom podoji pod kravu". Dobri Do — Kosanica).
     VI. Pesme koje se pevaju prilikom podstriga prve dečje kose: 1. Kralj Vukašin tri radosta ima („Dok kum obavlja rezanje prve dečje kose, neveste i devojke pevaju izvesne narodne pesme prigodne samo za ozaj običaj. Najčešće se peva pesma „Kralj Bukašin tri radssti ima“. Novake, Podrima — Kosovo}.
     VII. Svadbene pesme: 1. Anđelino momo što si nasrdena (Vitina, Goonja Moraaa — Kosovo); 2. Bol bolujz prošena đevojka (Borovac — Kosanica); 3. Bolovalo prošeno devojče („Peva se o svadbi i na slavu". Kosozska Kamenica — Kriva Reka, Kosovo); 4. Vetar vije snegom sije („Svatovsna pesma". Zagrađe — Kosanica); 5. Visok bagrem do neba („Peva se o
svadbi, slavi i ovako kad oćeš". Cernica, Gornja Morava — Kosovo); 6. Više sela zelena lizada {Banja, Metohijsni podgor —~ Kosovo); 7. Vuče sablju đever Jeremija {Borovac, — Kosanica); 8. Goć mi ćuka u Mamušu („Devojke pevaju o svadbi kad ispraćaju nevestu iz roditeljske kuće”. Novake, Podrima — Kssozo); 9. Dve jabune popola (Zagrađe — Kosanica); 10. Deno Magdaleno („Peva se u raznim prilikama, a uz to i pri običaju „babilo" u svadbenom ritualu, pri igranju ora". Bujanovac — južna Srbija); 11. Zabriči se mladi mladoženja („Mladoženju briju na dan svadbe. Brat ga zabriči, a berber ga dovršava. Iza toga, svojta što je donela, stavlja se na mladoženju. Pošto se obrije, pere glavu mladoženja, pospe ga neki mladić, pa se okupa. Pesmu pevaju devojke i mlade žene". Sredska, Sretečna župa — Kosovo); 12. Zaplači devojno za tvoje kose („Kad se devojka udaje, oblače je drugarice, ona ima raspletene kose, a dve drugarice joj pevaju". Đilovo, Gornja Morava — Kosovo); 13. Idete li, letite li kićeni svatovi (Plakaonica, Rogozna — Kosovo); 14. Ja ne ostavljam moje tri oreta („Žal na svadbena pesma". Gnjilane — Kosovo); 15. Kmet mi na sto sedeše (Suva Reka, Prizrenski podgor — Kosovo); 16. Kolko zveče dvori Jovanovi („Svadbena i orska pesma. Peva se i uz okretanje tepsije”. Popov Do — Novopazarski sandžan); 17. Konja jaše Nika Sarajlija („Seadbena pesma koju pevaju svatovi uz put putnički. Peva se i uz okretanje tepsije". Popov Do — Novopazarski sandžak); 18. Malo selo rano večeralo (Belo Brdo, Kopaonin — Kosovo); 19. Merak mi beše za prvo komšiče (Vitina, Gornja Morava — Kosovo); 20. Mori Dinke toje altan čelo („Ova se pesma peva o svadbi, slavi i uopšte na veseljima i zabavama. Cernica, Gornja Morava —-Kosovo); 21. Nevesto oko široko (Cernica, Gornja Morava — Kosovo); 22. Ne prosipaj snale žito („Peva se kod mladoženjine kuće, kada nevesta prosipa žito". Plakaonica, Rogozna — Kosovo); 23. Nešto Maru grlo boli (Zagrađe — Kosanica); 24. Oj devojko tanka konolljiko („Svadbena pesma, pevaju je snaši devojke”. Belo Brdo, Kopaonik — Kosovo); 25. Oj nevene, moj nevene (Banja, Metohijsni podgor — Kosozo); 26. Oj Savice ledena vodice (Banja, Metohijski podgor — Kosovo); 27. O kupino lozo prepletena („Svatovska pesma, peva se obično u kući devojačnoj kada nailaze svatovi po devojku. Vasiljevac — Kosanica); 23. Rakita se razgranila („Peva se i uz okretanje tepsije”. Popov Do — Novopazarski sandžak); 29. Savila se bela loza (Suva Reka, Prizrenski podgor — Kosozo); 30. Simbilj czeće na viju zeljenu („Peva se oko svadbe". Novake, Podrima — Kosovo); 31. Stari svate dobro ti sedenje (Zagrađe — Kosanica); 32. Stari svate jadna tvoja fala („Pevaju enđe starom svatu". Zagrađe — Kosanica); 33. Sunce ti se kradom krade (I) („Pesma se peva uz okretanje tepsije. Obrće je na sovru i peva uz tepsiju. I ljudi i žene su tako pevali: o Božiću najviše i kad se koza na poselima, a i o svadbi i slavi. Sam pevač okreće tepsiju i peva. Prsten nabije na ruku, te zveči. I to se batalilo sad. Tako je pevao Milan Lešević, iz s. Ostraća, zemljoradnik, rođen 1902. god., nepismen. Može jedan da obrće tepsiju, a dvoje da pevaju, ili ko obrće da peva i jedan još pevač da ga prati“. Ostraće, Kopaonik Kosovo); 34. Sunce mi se kradom krade (II) („U ranije doba ova se pesma često pevala uz okretanje tepsije". Novi Pazar); 35. Tri đevojke same ode („Pesma se peva o svadbi i slavi". Vasiljevac — Kosanica); 36. Tuđa je kuća gajle golemo („Ovu pesmu pevaju devojke i mlade žene na dan svadbe u nevestinoj kući, u vreme kada dever izvodi nevestu iz odaje“. Šilovo, Gornja Morava — Kosovo); 37. Tuđa kuća, tuga golema („Kad se udaje devojka, braća je izvode, ona ide položena, da ne diza berićet na svojega tatka, i nariče iz kuće do kola. Braća je sednu u kola i oba sednu pored nje. Tako, do negde u selo se izljube i oni se vrate. Kažu ju: srećan ti put sestro! I braća plaču. Ako se nevesta obrne, sve će. deca ličiti ka ujci, Cernica, Gornja Morava —- Kosovo); 38, Čelo imaš Antalijo („Pesma se peva o svadbi i veselju". Vrbovac, Gornja Morava — Kosovo); 39. Što je ono nasred sofre (Zagrađe -— Kosanica).
     VIII. Orsne pasme; 1. Orsko natpevanje („Pesmice uz oro u Srba crnogorskog porekla’’. Mačja Stena — Kosanica); 2. Pesme uz crnogorsku igru po dzoje (Mačja Stena — Kosanica).
      IX. Pesme koje opevaju srednjovekovko feudalno društvo: 1. Ženidba cara Stefana Dušaia. (Po svemu sudeći u ovoj pesmi ima utkanih stihova i motiva iz albanske epikz sa Kosova, iz ciklusa o krajišnicima. Na to potseća motiv „tevdilj" kaluđera, odnosno u Arbanasa na Kosovu „tevdilj" derviša (prerušavanje u kaluđera, odnosno derviša), kao i problem viteških igara seljačkog balkanskog društza, koji se isto tako javlja i u arbanaskoj narodnoj poeziji starijih vremena. Svakako, pod uticajem arbanaskog eposa došlo je i ime careve zaručnice Jelena umesto Roksanda, kako se to javlja u srpskohrvatskom i makedonskom eposu. U nekim pesmama kssovskog ciklusa, u Arbanasa na Kosovu, i „carica" Milica je zamenjena imenom „Jelena". Zabeleženo 1934. god. od Đorđa (Maksima) Tomaševića, zemljoradnika iz Suvog Grla u Metohijskom podgoru, rođenog 1864. god. 2. Miloš Obilić i Nedo Arbanas (Zabeleženo 22. IX 1963. god. od Dragosija Đurića, zemljoradnika, samoučki pismenog. Pesmu je čuo 1925. god. od Gogića Avrama iz s. Leskove. Belo Brdo, Kopaonik — Kosovo); 3. Marko gradi građe u livade. (Zabeleženo maja 1947. god. od Spasene Tomić, nepismene seljanke, rođene 1900. godine. „Ona svu pesmu peva u raznim prilikama, pa i o svadbi, slavi, kao i uz gusle, dok guslar gusla, a ona sama peva”. Novake, Podrima — Kosovo); 4. Dva brata Jakšića („Ova se pesma peva u raznim prilikama, pa i uz okretanje tepsije". Popov Do, Novopazarski sandžak); 5. Ženidba Radula vojvode. (Zabeleženo od Spasene Tomić, iz s. Novaka. Pesma se peva „u raznim prilikama, o svadbi, a i uz gusle, kada bi ona pmsmu pevala, a neki vičan guslar guslao uz gusle". Podrima — Kosovo); 6. Simbilj momče, Karanfil devojče („U staro vreme svu je pesmu rado pevao Blagoja Radančić, koji je bio dobar pevač“. Gnjilane); 7. Ako imaš veka, imaćeš i leka. (Zabeleženo 17. septembra 1934. god. od Đorđa — Maksima Tomaševića, zemljoradnika, nepismen, rođenog 1864. god. u Suvom Grlu, Metohijsni podgor — Kosovo. Po svemu sudeći, svo je prepevana arbanaska krajišnica); 8. Sestoa Zuka barjaktara, (Zabeleženo 15. septembra 1934, gsd. u Suvom Grlu, Metohijski podgor — Kosovo, od Đorđa — Maksima Tomaševića, nepismenog zemljoradnika, rođenog 1864. god. Smatramo da je ova pesma prepevana arbanaska krajišnica).
     X. Guslarsni pripevi: 1. Otkad Carstvo Makedonsko posta. (Guslarski pripev Jovana — Joce Radojičića, istaknutog profesionalnog narodiog guslara iz Sremčice kod Beograda rođenog 1833. god. Zabeleženo juna meseca 1951. god. u Beogradu); 2. Veselj bija kutnji domaćine. (Zabeleženo od Spasene Tomić, s. Novake u Podrimi — Kosovo); 3. Sve se jedno sa drugijem vlada. (Zabeleženo od narodnog guslara Radozana Šolevića, monopolskog radnika. Sekirača — Kosanica, zabeleženo maja meseca 1942. god.); 4. Srlske gusle umuknuti neće. (Zabeleženo od Jagode Lačković, rođene 1880. god. poznate narikače iz s. Trna — Kosanica, fabruara meseca 1942.); 5. A ti Srbe zdraz i veseo budi. (Zabeleženo avgusta meseca 1944. god. od narodnog guslara Marka Dobričanina, rođenog 1877. gsd, s. Rača — Kosanica).
     XI. Hajdučke pesme: 1. Čakar Mara („Peva se u raznim prilikama." Zabeležeio od Jovana Nisića, zemljoradnika, rođenog 1905. god. Cernica, Gornja Morava — Kosovo).
     HII. Komitsko-kačačke pesme: 1. Mori Nedo, bela Nedo. („Ova se pesma peva u raznim prilikama, o domaćim svetkovinama i na skupovima i veseljima". Cernica, Gornja Morava — Kosovo); 2. Žali Zare, da žalimo, („Peva se za neko veselje". Šaprance, Pčinja — Južna Srbija); 3. Aj dizaj glavu mladi Zejnel - agu. (Kosovska Kamenica, Kriva reka Kosovo}: 4. Zenjeloza majka na bunjište plače. („Ovde svi ovu pesmu pevaju o slavi, svadbi, u raznim prilikama". Cerkica, Gornja Morava — Kssovo); 5. Nađoše mi go komite. (Zabeležeio 5. I 1948, god. u s. Bogoševcu, Sretečka župa — Kosovo, od Nedeljka Atanaskovića, starog 92. god. On je ovu pesmu čuo u XIX venu u Americi od makedonsnih pečalbara); 6. Ovce čuva nazli Petko (I). (Pesma se peva u raznim prilikama, Gnjilane — Kosovo). 7. Pase ovce beli Petko (II) (Zabeleženo 1955. god. u Gnjilanu od hadži Mijalaća Laćka Lazića, rođenog 1860, umro 1982. god., poznatog gnjilanskog trgovca); 8. Će ti vikamo dsktora od Vranje. („Obično se ova pesma peva na ćetelije, tambura". Gnjilane — Kosovo).
     HIII. Razne zabavne pesme: 1. Buljna mi bošća na razboj. [„Starovremska pesma". Vitina, Gornja Morava — Kosovo); 2. Višnjičica rod rodila. (Pripev: Maro Resavkinjo, gujo prisojkinjo! Rača — Kosanica); 3. Voljela se dva cvijeta. (Zabeleženo od Blage Vidić, rođene 1901. god. Dobri Do — Kosanica, „Ova se pesma peva u raznim prilikama".); 4. Grabiše Žarani tuj belu Petkanu. (Ova se pesma peva u raznim prilikama, radi zabave i veselja. Cernica, Gornja Msrava — Kosovo); 5. Grana od oraha pala kraj mora. (Vrbovac, Gornja Morava — Kosovo); 6. Đevojčice, crnojčice, ne stoj sprema mene. („Ova se pesma peva i uz okretanje tepsije". Mačja Stena — Kosanica); 7. Đurđe le, Đurđe ubavo. (Šaprance, Pčinja — južna Srbija); 3. Zmaj preleđe s mora na Dukavo. (Degrmen — Kosanica. U Srba crnogorskog porekla, ova se pesma peva i uz okretanje tepsije); 8. Ja posadih vitu jelu. (Mačja Stena — Kosanica; ova se pesma peva i uz okretanje tepsije); 10, Jedno Gojko, a drugo Čeperko. (Merdare — Kosanica); 11 Još po jednu pa da zapjevamo. („Peva se u raznim prilikama —- o slavi, svadbi, veselju. Belo Brdo, Kopaonik — Kosovo); 12. Kad prođu dani. (Zabeleženo 1949. god u Sremskoj Mitrovici); 13. Keceljica bojena. („Peva se pri kakvom veselju“. Zagrađe — Kosanica); 14. Moma Mitra bolna leži. („Pesma se peva u oru, uz gusle, o svadbi, slavi. Zabeleženo 14. VII 1957. god. od Tane (Stanoja Tajića, starog 47 god. Pesmu je ovaj pismopojac čuo od Đurđe Ćivlački i strica Trajka Taića Vitika, Gornja Morava — Kosovo); 15. Oj devojko dušo moja. (Rača, Kosanica); 19. Oj Ilijo, mlad delijo. („Stara pesma, adži Tale gu pevaja". Gnjilane — Kosovo); 17. Po mene mome, po mene. (Cernica, Gornja Morava — Kosovo); 18. Pod onom gorom zelenom. (U Srba crnogorskog porekla, ova se pesma peva i uz okretanje tepsije. Mačja Stena — Kosanica); 19. Popsva ćera del' Mitra. (Gnjilane — Kosovo); 20. Pošla Duda za vodu. (Cernica, Gornja Morava — Kosovo); 21, Puče puška više grada .(Vrbovac, Kriva reka — Kosovo); 22. Razvij se goro zelena. (Vitina, Gornja Morava — Kosovo); 23. Sitan kamen do kamena. („Ova se pesma peva i uz udaranje u tepsiju“. Novaci, Podrima — Kosovo); 24. Slavuj pile ne poj rano. (Priština — Kosovo); 25. Tri devojke pesmu pojev. (Zabeleženo septembra 1957. god. u s. Vrbovcu, Kriva reka — Kosovo, od Milana Dikića, starog 84. god. zemljoradnika, učio osnovnu školu); 26. Tri đevojke cveće posadile. (Zabeleženo 30. VI 1949. god. u Beogradu od Dušana Dobričanina, istaknutog narodnog guslara. On je ozu pesmu čuo od čuvenog narodnog guslara Petra Perunovića); 27. Hvalila se gora i đevojka. (Degrmen — Kosanica. U Srba crnogorskog porekla ova se pesma peva i uz okretanje tepsije).
     XIV. Šaljive pesme i pošalice (facetie); šaljive pesme (facetie); 1. Da je mene što bi ja volela. (Belo Brdo, Kopaonik — Kosovo); 2. Devojčica poljem šeće. (Rača — Kosanica); 3. Ženio se bungur momče mlado. (Dobri Do — Kosanica); 4. Začu starac đe pjeva đevojka, („Pjeva se kao pošalica". Mačja Stena — Kosanica); 5. Zelen ora’, zelena mu gora. („Ova se pesma peva za slave, a naročito kao čobanska", Planaonica, Rogozna — Kosovo); 6. Imam čizme i cipele. (Zabeleženo u Prištini 1934, god. od pesmopojke iz Ražnja); 7, Ime mu je pletikrošnja. („Svadbena pesma, Tako pevaju svastike i šurunjaje zetu". Zagrađe - Kosanica); 8. Ime ti je pletikrošnja. (Peva se zetu na dan svadbe, kad ide po devojku Prekorađe — Kosanica); 9. Ja bi se udala. (Borovac — Kosanica; „pesma pošalica“); 10. Kaluđere đinđere. (Mačja Stena — Kosanica); 11. Kamiši džini. („Pođevalica" uz čašu rakije. Vasiljevac — Kosanica); 12. Laža i paralaža. (Sjekirača — Kosanica. Zabedeženo februara 1942. god. od narodnog gulara Radovana Šolevića); 13. Moja žena lutka bela, (Zabeleženo 1934. god. u Prištini od pesmopojke iz Ražnja); 14. Muva udovica. (Suvo Grlo, Metohijski podgor — Kosovo. Smatramo da je ovo prepevana arbanaska narodna pesma); 15. Oj, ja sam ćorbađija. (Cernica, Gornja Morava — Kosovo); 16. Opa cupa, čizme moje. („Pesma poskočica". Mačja Stena — Kosanica); 17. Pjeva tica pjevica. (Dobri Do — Kosanica); 18. Povedoše Dundavu. (Dobri Do — Kosanica); 19, Reće ćića da me ženi. („Pošalica". Gnjilane — Kosovo); 20, Szadbene pesme mladoženji. („Pošto svastike, šurnjae okite zeta na dan svadbe, ovaj se propne na konja, popije rakiju, stavi čašu u džep, a pare baci preko sebe ženama koje su ga okitile. Potom, ove pevaju mladoženji pošalice". Pesmice; I — II običgvaju se u ne; pesmica III običava se u stanovništva zvanog „Pećanci”; pesmica IV običava se u stanovništva crnogorskog porekla i V u stanovništva zvanog „Pećanci". Prekorađe — Kosanica); 21. Slava ocu, što j’ u loncu. (Pošalica, „molitva”, kad se pije na kakvom veselju. Vasiljevac — Kosanica); 22. Soko mladoženja, (Zabeleženo avgusta 1934. god. od Đorđa - Maksima Tomaševića, zemljoradnika, rođenog 1884. god., poznatog narodnog guslara. Suvo Grlo, Metohijski podgor Kosovo); 23, 'Tide Đurđa na pazar. (Kosovska Kamenica, Kriva reka —- Kosovo); 24. Tri đevojke pod bor sjede, („Pjeva se kao pošalica", Vasiljevac — Kosanica); 25. Ćiritala ćiri tica, (Dobri Do — Kosanica); 26. Čangrdio, nagrdio. (Svatovsna šaljiva pesma. Zagrađe — Kosanica); 27. Šta se ono oko ognja kondrlja. („Kad uvode snahu u kuću, svatovi pevaju ovu pesmu”. Plakaonica, Rogozna — Kosovo); 28. Uzela sam muža puža. (Cernica, Gornja Morava — Kosozo); 29, Cuculje, biro Cuculje. (Zabeleženo septembra 1957. god. u s. Vrbovcu, Kriva reka — Kosovo, od Milana Dinića, zemljoradnika, starog 84 god, On je ovu pesmu čuo u Gnjilanima, još kao dečko kad je bio i kaže da je „smešljiva to pesma"); 30. Tužbalica snahe za svekrvom, („Ova se tužbalica pripoveda" kao facetia, Senje, Pomoravlje — Srbija),
     XV. Pesme o migracijama stanovništva posle drugog svetskog rata; {Oj Užice da si malo veće. („Pesma devojke, nakon povratka iz Titovih Užica, gde je bila u gostima odseljenim Prijepoljcima”. Prijepolje — Srbija); 2. Prijepolje mjesto malo. („Pošto su otišli mnogi Prijepoljci 1945. god. za Banat, neki su im rođaci išli u pohode, i nakon povratka ispevali svu pesmu“. Prijepolje — Sroija).
     XVI. Uspomene: 1. S kog izvora vodu piješ. („Ovo je duža uslomena, a ima i kraćih uspomena". Prijepolje — Srbija).
     XVII. Partizanske pesme: 1. Imam ađu partizana. (Novake, Podrima — Kosovo); 2. Pod drvom leži mlado partizanče. („Ovo je partizanska pjesma; pa se jela osušila gdje je ležao i umro taj partizan". Sjenica — Srbija); 3. Ne ženi se dok ne služiš Tita. (Banja, Metohijski podgor — Kosovo).
     XVIII. Narodne tužbalica: 1. Tužbalica snahe za deverom. (Tužbalica Velike — Vere Vukanović, rođene Petrović, domaćice rođena 1912. god. u s. Vasiljevcu — Kosanica; završila osnovnu školu), poreklom od plemena Kuča, za deverom Jagošem Vukanovićem, penzionerom iz Beograda, koji je naprasno umro i sahranjen 31. decembra 1973. god. Narikača je tužela na odru prilikom sahrane na Novom groblju u Beogradu).
     XIX. Pesme uz godišnje običaje i narodna verovanja. Božićne pesme: 1. Božić, Božić bata. (Dobri Do — Kosanica); 2. U Božića tri nožića. {Dobri Do —- Kosanica}, Koledarsne pesme: 3. Bog da čuva našeg domaćina. (Gnjilane — Kosovo.) Koledarska pesma, pevali su |e koledari u Gnjilanima i selima Gornje Morave pre 100 godina. Darivali ih nešto“ Gnjilane — Kosovo). Vučarske pesme: 4. Ide vuk iz planine. (Vučari: „čovek snaša i dva čoveka, pa sa kožom od vuka na drvetu, slamom napunjenom, idu po selima i traže prilog. To po Božiću u mesnice. To oni naprose, puna vreća, sal meso; pa puna vreća tipa, može i da se nosi odelo”. Lozna, Kopaonik Kosovo). Pesme uz ritualno ljuljanje: 5. Đurđevo leto proleto. (Gnjilane — Kosovo); 6. Niš nišaljna pololejka. („Drugi pevaju, a jedna se niša". Cernica, Gornja Morava — Kosovo); 7. Ovoliki lan do na Vidovdan. („Kad se ljulja na Veliki Božić, prvog dana, pevala se ova pesmica". Sočanica — Kosovo); 8. Ovoliki lan na Petrovdan. („Na Mali Božić u košari se ljulja da porastu konoplje. Ljuljanje se obavlja na lancu ili konopcu, koji se mete na pajantu, briše suknja po prašine i žene dođu da se proljuljaju naozlaš da im rastu konoplje". Lešak — Kosovo); 9. Or‘ se, ber‘ se, oro se sabralo (Pesmica se peva prilikom ritualnog ljuljanja „na Vaskrs i Đurđevdan. Cernica, Gornja Morava — Kosovo); 10. Čija moma što se niša, („Na sva tri dana Veligdana, nišaju se, najviše devojke, a i muži. Dok se devojka niša, ostale pevačice pevaju pesmu. I iz Đurđevdan se nišaju, Na cvetnu nedelju isto se nišaju". Vitina, Gsrnja Morava Kosovo). Lazaričke pesme: 11. Verenoj devojci. (Bogoševce, Sretačka župa — Kosovo); 12. Golubence vodu pije. (Šaprance, Pčinja — južna Srbija); 13. Dva se mlada gledaja. (Mušnikovo, Sretačka župa — Kosovo. „Lazarička pesma za momka i devojku, kad se vole i za mlade kad su uzeti"}; 14, Itraj, igraj Lazare. („To su pevale ranije devojke lazarice. Danas to pezaju Ciganke. Traže obavezno: jaja, a i hleb, brašno i sir“. Šilovo, Gornja Morava — Kosovo}; 15. Jetrvice sestrice. („Ovu su pesmu ranije pevale devojke lazarice. Danas to pevaju Ciganke". Šilovo, Gsrnja Morava — Kosovo}: 16. Kad mi beše Stojan ovčar. („Lazarička pesma pastiru i stadu ozaca". Šaprance, Pčinja — južna Srbija); 17, Lastavičica pod boga leti. („Lazaričia pesma devojčici". Šaprance, Pčinja — južna Srbija). 18. Ova je kuća mlogo bogata. („Lazarička pesma na kuću". Šaprance, Pčinja — južna Srbija}; 19. Oza kuća bogata. {„U staro vreme čorčići — devojčice su išle kroz selo, nakićene i svečano obučene, te pevale lazaričke pesme. Jedna je među njima bila „Lazar”. Naporedo sa devojčicama, pojavile su se srpske Ciganke kao lazarice, te su uz podarak išle kroz selo i pevale lazarične pesme. Bile su okićene zelenilom. U kuću dođu i pevaju, daruju ih." Sočanica — Kosvo); 20. Oj ovčare, bugare. (Bogoševce, Sretečka župa — Kosovo, peva se ovčaru); 21. Oj rataje, rataje. (Bogoševce, Sretečka župa — Kosovo; peva se oraču); 22, Oj terzija, delija. (Sretska, Sretečka župa — Kosovs; peva sz terziji); 23. Sirotija bosa i gola. („Na sv. Lazora skupljaju se devojke, nakićene s zrbom, te kroz selo idu i pevaju“. Cernica, Gornja Morava — Kosovo). Velikdanske pesme: 24. Jorgovake sunce ugrejalo. („Za Velikdan i Đurđevdan se pevala ova lesma". Gnjilane — Kosovo); 25. Uskršnje oro. (Vidrovac, Negotinska krajina). Jeremijaške pesme: 23. Bješte zmije plazarice. (Gnježdane, Rogozka — Nosovo); 27. Dig‘ se, dig' se bačica. (Gnježdane, Rogozna — Kosovo); 28. Jeremija u polje. („Dokle stoka ide, idu jeremijaši kroz selo. Iz kuće odakle su pošli, opet dođu sa poklonima koje su primili od seljaka i gozbu prave. Tu igraju i pevaju cele noći, do pred saba, i staro i mlado ide na ovaj skup, a obavezno čobani. Kad se sretu Jeremijaši od dva sela, džumbuse i odzoje oe, ka međi đe se stoka sreće. Ne talbuane tamo đe je žalost, ali im se daje. Psuju ga ko neda, ili mu uđu u mlekar, sve raznesu i rastarakaju; samo im jelo daju, neko i jagnje podari. Onaj kolje to jagnje, odakle se izlazi. Dubona, Rogozna — Kssovo); 29. Jeremijz dođoše. (Peva se pred kućom. Sočanica — Kosovo); 30. Jeremije u polje II. („Za sv. Jeremiju pokupe se svi čobani, sva zvona skinu sa stoke, pa idu sa istoka sela i oko celog sela obilaze, svi čukaju u zvonz i ovu pesmu pevaju. Od vrata do vrata idu, svi ih daruju, pa spreme večeru, i to pojedu zajedno i za godinu kudije se išlo neće bauljina da peči". Donji Strmac, Drenica — Kosovo). Litijske (krstonoške} pesme: 31. Krstonoše krsta nose. (Dobri Do, Kosanica); 32. Dvz anđela šetala. (Dobri Do, Kosanica); 33. Sv. Petar i Nikola. („Ova se pesma peva i u raznim prilikama“. Dobri Do, Kosanica). Dodoloke pesme: 34. Dudulica gola i bosa. („Vržu joj glavu s vrbom, nekoj devojčici, a potom prskaju vodu po avliji. Leb u sito joj se daje, a ona strkelja sito po avliji i vika: puni bože! Biće rodna godina. Vodu joj sipaju na glavu iz kantu. Sir, leb, voće daje joj se. Ranije su to bile seoske devojke, sada su to Ciganke“. Šilozo, Gornja Morava — Kosovo); 35. Oj dudulice, dudule. („Dudulice, dudule, skitale, da pada kiša. Daruju gi: sirenje, maslo, brašno. To zajednički ručak spremali. Do pladne završe to. Dudulice su bile selske devojke, sad se to batalile." Grizime, Kriva reka — Kosovo); 33. Mi u selo, kiša u polje. („Kada je suša, devojke bi se obukle u stare haljine, sa vrbovim vencem oko glave išle kroz sela i pevale ovu pesmu". Grizime, Kriva reka — Kosovo); 37. Oj dodo, oj dodole. („U svaku kuću dodolice idu — zavrate." Vitina, Gornja Morava — Kosovo); 38. Moli boga dudule. („Dudulice, dudule, skitale da pada kiša. Daruju gi sirenje, maslo, brašno. Od to zajednični ručak spremali. To su bile selske devojke, a sada se to batalilo." Grizime, Kriva reka — Kosovo); 39. Udar’ kiša dodole. („Dodolaš i dodole idu. Nose sve bijelo ođelo, skinu kapu, travu na glavu, žene sipaju kantu s vodom po njima, a dodolicu naspu vodom i po glavi. Užinu dobijaju, selo im to daje, ko što dade, u jednoj sobi jedu.". Duboka, Rogozna — Kosovo). Pesme brojanice protav grada (leda). Vapaji i dozivi utopljenika, radi zaštite od grada: 40. Ne navrći vodu na svoju livadu grehota je. („Izgovara se glasno, kojeviteza, protivu grada. Uz to, obično žena koja tako kojeviteza, stavi ruku na čelo, desnu, kao kad se pozdravlja vojnički, a lijevom rukom maše okolo sebe, okrenuvši se ka najcrnjem oblaku. Ispred kuće se iznese sofra, na nju postave izvrnute ložice, pored sofre se prospe žeravica užarena, a pokraj ove stavi sjekira". Trpeze — Kosanica); 41. O davljeniče, vrni crni oblak. („Puno put se ustavi oblak. Ovako se baje protivu gradobitine. Osoba koja baje, to obično čini sa kućnog praga, mašući kakvim kanavcem prema oblaku i dozivajući izglasa davljenika koji se kad bilo udavio, gledajući prema crnim oblacima." Sočanica —- Kosovo); 42. O davljeniče udavljeni. („Kao brojanica se glasno izgovara protivu grada." Uz to „najmlađe dijete zagolimo i mašemo s njime na vratima i jedno zrno grada mu stavimo pod jezik, a po jedno na tavan od kuće”. Gnježdane, Rogozna Kosovs); 43. Ustu mrk. („Brojanica izgovorena glasno protivu grada." Gnježdane, Rogozna — Kosovo). Pesme o varici: 44. Var — var varice. („Kad se vari kolomboć na Varicu pevaju se ovi stihovi. Baci se malo u vodu berićeta, rano izjutra, pa se kuva varica. Stadu dadu pomalo od varice." Sočanica — Kosovo). Slavske pesme, zdravice, molitvanja i blagoslsvi; 45. Grizna momče jabunu, („Na završetku pesmice pevaju se stihovi:
Aliluj, aliluj, gospodi pomiluj!
Našega domaćina gospodi pomiluj!”
uva Reka, Prizrenski podgor — Kosovo); 46. Da je znala drenjina. („Na završetku pesme pevaju se stihozi:
Aliluj, aliluj, gospodi pomiluj!
Našega domaćina, gospodi pomiluj!"
Suva Reka, Prizrenski podgor — Kosovo); 47. Za srećne bele pogače. („Domaćinova zdravica gostima iz veće čaše, o slavi. Rudare — Kosanica}; 40. Kod našega časnog domaćika. (Belo Brdo, Kopaonik — Kosovo); 49. Ko podiže višnju slavu. („Pesma se peva u raziim prilikama, a najčešće o slavi, nao slavska pesma. Isto tako, ova se pesma peva i uz okretanje tepsije“. Popov Do, Novopazarsni sandžak}; 50. Kuda ti ralo odilo. („Slavska zdravica i blagoslov, koje čini glavni gost o slavi, nakon upućene zdravice dobrodošlice od strane domaćina". (Rudare — Kosanica); 51. O more momće, tvrda glavo. („Na završetku pesmice pevaju se stihovi:
Aliluj, aliluj, gospodi pomiluj!
Našega domaćina, gospodi pomiluj!"
Suva Rzka. Prizrenski podgor — Kosovo); 52. Prepelićice visoko letiš. („Na završetku pesmice pevaju se stihovi:
Aliluj, aliluj, gospodi pomiluj!
Našega domaćiia, gospodi pomiluj!
Suva Reka, Prizrenski podgor — Kosovo); 53. Rodilo mu se grožđe i pšenica. („Na završetku pesmice pevaju se stihovi:
Aliluj, aliluj. gospodi pomilu]!
Našega domaćina, gospodi pomiluj!
Suva Reka, Prizrenski podgor — Kosozo}; 54. Slavske zdravice „molitvanje“ kad se „gospoda". (Dobri Do — Kosanica}; 55. Slavske zdravice koje nazdravljaju gosti. Slavske zdravice nod stanovništva zvanog „Srbijanci“. Dobri Do — Kosanica}; 56, Domaćinova dobrodošlica, (Slavska zdravica ksd stanovništva zvanog „Srbijanci". Dobri Do — Kosanica); 57. Domaćinu za zdravlje. („Slavska zdravica kod stanovništva zvanog Srbijanci. Dobri Do — Kosanica); 58. Smiljem gora ograđena. (Belo Brdo, Kopaonik —- Kosovo; 59. Šta je meze Jelo. (Belo Brdo, Kopaonik — Kosovo). Bajalice: 60. Bajalice sd izdati. („To je bajalica od izdati. To se vrti nožem na slepom crevu. Krsti tu nožem i medeči (gozori) mu, to kad zaboli ceo stomak, a nezna bolesnik šta ga boli. To su izdati. Vidrovac. Negotinska krajina}; 61. Jede i pije, sam sebe ne veruje. („Vračaru dovedu kod bolesnika, ona zapita ukućane za ime bolesnika, pogleda ga, a potom daje prognozu bolesti i saopštava način lečenja bolesnika”); 62. Bajalica protiv crvenog vetera, („Bajanje se vrši na kutnjem pragu, ponajčešće pri zalasnu sunca; uvek se pravi krug oko crvenog vetra na telu, kakvom bilo peruškom. Kada se krug načini, na perušku se zgazi nogom, pa se opet nastavlja pravljenje kruga, i to uvek naopako od sunca. Posle se peruška baci, ponajčešće negde na plot od gradine ili kućnog obora, Statovac, Toplica - južna Srbija; 63. Leti 'tica preko bela neba. („Bajalica od uroka, i uz to, ujutru da ize dete jajce, preko sunca, to kad mu se prebaje jedanput", Vidrovac, Negotinska krajina); 64. Urok skoči. („Ovo se govori na presjekalo — trupina gdje se drva seku, Umije se od ugljače vode, pa se i ispije; dok se žeravica baca u vodu, govori se ovo. Ili preko pijevca se prospe — da ga pokvasi". Iz Bosansne krajine, zabeleženo u Sremskoj Mitrovici 1949, god.}. Snoverice; 65. Zaspo, Karanan na Karakanovom brdu, („Sredstvo protiv rđava sna, Radi zaštite od rđavih snova i trzanja u snu, Srbi crnogorskog porekla u Kosanici, stavljaju pod uzglavnjače otzoreno sečivo. Od toga su jače sredstvo stihovi ove snoverice. Oni se očitaju glasno, pre spazanja, veruje se da se tada neće ništa sanjati. Ako se i sanja, zlo se ipak neće desiti, jer ova snoverica štiti od zla i nesreće". Dobri Do - Kosanica); 66. Ovaj junak lako ne umire. (Vranje, 1939. god. zabeleženo od Vuka Ivanovića, penzionera). Đazolje oro; 67. Savoverma konja derma, („Đavoli se jedared nedeljno sastaju na skup po planinama, svako pleme posebno. Tom prilikom najstariji među njima sve đavole svrsta u jedan red i broji ih izgovarajući glasno ova imena umesto brojenja; Injic Ilijin, Mina Milijin i Lale Stajin. To se čini na kraju dana, pred mrak. Onda nastaje đavolje oro uz navedenu pjesmu." Dobri Do — Kosanica).

Reference

uredi

Izvor

uredi
  • Tatomir Vukanović: Srpske narodne lirske pesme, Radnički univerzitet, Vranje, 1975., str. 149-153.