Pogibija i osveta Pera Martinovića
0001 Dva rođaka piju vina ladna,
0002 Dva rođaka, dva martinovića,
0003 Na ravnome Polju cetinskome,
0004 U gizdavo u selo Bajice,
0005 B’jeloj kuli Martinović’ Pera,
0006 Jedno soko Martinović Vuče,
0007 Drugo vitez Martinović Pero.
0008 Ladnijem se iskitiše s vinom,
0009 Pa je vince lice ugrijalo.
0010 A da veli Martinović Pero:
0011 „O rođače, Martinović-Vuče,
0012 Nama manjka rakija i vino,
0013 Da ne pijem ivna izobila;
0014 Bi li znao, moj mili rođače,
0015 U primorje ima dosta vina,
0016 A imamo dobre prijatelje,
0017 A i naše mile pobratime —
0018 Hajde, Vuče, da se pokrenemo
0019 U našije vrli prijatelja,
0020 Da se malo tamo prošetamo,
0021 Ladnoga se vina ispijemo,
0022 U lijepo pitomo primorje!
0023 Pa me čuješ, moj mili rođače,
0024 Kad se dosta vina ispijemo
0025 U primorje u mesto pitomo,
0026 Pa još malo da se prošetamo
0027 Do Kotora i Novoga Grada,
0028 Da s gospodom pijem vina ladna!”
0029 Skoči Vuče, riječ ne činjaše.
0030 Digoše se dobri dva junaka,
0031 Dovatiše puške dževerdare
0032 I u pojas od srme oružje,
0033 Pa minuše Poljem cetinskijem,
0034 Prijeđoše Lovćenskom planinom,
0035 A kad d’oše na vrh od primorja,
0036 No dovati Martinović Pero,
0037 On izvadi tankoga durbina,
0038 Razmače mu četiri kutije,
0039 Pa rasteže devet koljenaca,
0040 Naturi ga pitomu primorju,
0041 Po primorju pokupio kule,
0042 Pa ovako Vuku bešjedio:
0043 „O ti Vuče, moj mili rođače,
0044 Divne li su po primorju kule!
0045 No đe ćemo noćas konačiti?
0046 Ali ćemo kuli Bojkovića,
0047 U onoga Bojkovića kneza,
0048 A tu imam dobra prijateljstva —
0049 Već banica sestra Petrovića,
0050 Već banica sestra Đorđijeva,
0051 Već banica Stane Bojkovića,
0052 Koja druge u primorju nema,
0053 Nema druge ni u goru vile?
0054 Iako je samorana Stane,
0055 Ostala je bez obadva sina,
0056 Ema će ne vrlo dočekati,
0057 Lijep će ni konak učiniti,
0058 Za svooju ne braću raspitati,
0059 Kako joj je gospocko koljeno,
0060 Već gospoda kuće Petrovića —
0061 ,Đe je mene mila sestra Stane
0062 Za gospodom Petrovićom Mirkom?’
0063 A mi ćemo njojzi kaževati —
0064 „Gospoda je zdravo i veselo!’
0065 Knjeginji će vrlo milo biti,
0066 Ona će ne divno zagrliti
0067 Ka mašana, brata od matere.
0068 Ali ćemo u Lazarovića,
0069 U lijepo gospocko koljeno,
0070 Od primorja vazda izabrano?
0071 A tu ima dva moja rođaka,
0072 Dva sestrića vojvode Bogdana,
0073 Jedno Lazar, a drugo Jovane.
0074 Ako mi se tetka prestavila,
0075 Vrlo će me braća dočekati
0076 I dobro se nama radovati.”
0077 No da veli Martinović Vuče:
0078 „Čuj me, Pero, moj mili rođače,
0079 Za to ću te divno poslušati,
0080 Ma ja imam dobro prijateljstvo
0081 U lijepo selo Pelinovo,
0082 Mojoj majci to jesu ujaci,
0083 A mene su sve mili rođaci,
0084 No je bliže selo Pelinovo,
0085 Proza selo naši su drumovi,
0086 A ako ću selo suminuti
0087 Da se mojoj braći ne najavim?
0088 No me slušaj, moj mili rođače,
0089 Mi hajdemo sada Pelinovu
0090 U mojijeh milijeh rođaka,
0091 Da zajedno ispijamo vino,
0092 Pa ću tebe volju ispuniti
0093 Da polazim tvoje prijatelje,
0094 Bojkovića i Lazarovića,
0095 Banovi su vazde od starine!”
0096 To rekoše, na to pristadoše,
0097 Pa pođoše niz primorske strane,
0098 Spuštiše se dolje u primorje,
0099 Pelinovu selo dolaziše,
0100 U Đukića Mića počinuše,
0101 U njegovu prebijelu kulu,
0102 Tu Ivana brata naođaše,
0103 A Ivana, brata Mićovoga,
0104 Pa ih Ivan dočekiva divno
0105 Daje njima dosta piti vina.
0106 Tu su jednu noćcu konačili,
0107 A ujutro te su uranili,
0108 A da idu kuli Bojkovića,
0109 No im Ivan ne da nikojako:
0110 „Ne id’, Vuče, moj mili rođače,
0111 Nije mene izgorela kula,
0112 Nego imam dosta vina ladna;
0113 Baš da šjedim tri godine dana,
0114 Ne bi mene premanjkalo vino,
0115 Ni simita, ljeba primorskoga,
0116 Ni debela mesa ovnujeva!”
0117 Tu su b’jeli danak predanili,
0118 A kad tamna noćca dolazila,
0119 A kad piše i kad večeraše,
0120 Skupilo se trides’ Pelinjana.
0121 Zlo nanese nesrećna junaka,
0122 Već viteza Đukića Jovana,
0123 Koji svuđe zametaše kavgu,
0124 Pa odvede trides’ Pelinjana,
0125 Među njima riječ govorio:
0126 „Čujete li, braćo Pelinjani,
0127 Žnadete li, jeste zapazili
0128 Kad je moja kula poharana,
0129 Nema puno po godine dana,
0130 Na našega Svetoga Iliju,
0131 To je mene kršno ime bilo?
0132 Nije niko kulu poarao,
0133 A vi znate, moja braćo draga,
0134 Nije niko nako Crnogorci!
0135 Pošjecimo dva dobra junaka,
0136 Da mi moju kulu osvetimo!
0137 A njima su braća Crnogorci,
0138 Oni znadu ko pohara kulu,
0139 Oni znadu i oni ih poznaju.”
0140 Pelinjani pristat’ ne hoćahu:
0141 „Prođ’ s’ otale, Đukiću Jovane,
0142 Što si nešto ludo namislio,
0143 Ali si se vrlo opjanio —
0144 A što žnadu dobra dva junaka,
0145 A što žnadu ko pohara kulu,
0146 Al’ je malo male Gore Crne,
0147 A ona je punana hajduka!
0148 A ne žnadeš, Đukiću Jovane,
0149 Nije šala dva Martinovića,
0150 Od onoga jata krvavoga,
0151 I samom bi caru dosadili,
0152 A nekoli selu Pelinovu!
0153 Da izgubiš dobra dva junaka,
0154 Dignuće se svi Martinovići
0155 I ostala braća Cetinjani,
0156 Oni malo za vladiku mare,
0157 Za vladiku, svoga gospodara,
0158 Raskopaće selo Pelinovo.
0159 Vladika će njima dopuštiti,
0160 Neće im se za to omraziti,
0161 Cetinje je njemu desna ruka,
0162 Njegova je i krepost i snaga,
0163 Tu je vazda crnogorska fala.
0164 A nemoj mu zmije probuditi,
0165 E će naše oči povaditi,
0166 Budući su ovo braća naša!
0167 A kako bi pred svijetom bilo
0168 Kad bismo ih pobili na vino,
0169 Grno bismo obraz nacrnili,
0170 A suviše bismo poginuli,
0171 Bi se naše utrlo koljeno!”
0172 No zlosrećni Đukiću Jovane,
0173 Zlosrećan je, zlosrećna mu majka,
0174 A ne oće pristat’ nikojako,
0175 Nogo hoće da zameće kavgu.
0176 No ga braća Bogom kumijahu
0177 Da se prođe velikoga vraga,
0178 No se Jovan proći ne oćaše,
0179 No ih miče na njegovu dušu.
0180 No ne hoće braća Pelinjani.
0181 No im Jovan tako bešjedio:
0182 „Dajte, braćo, ako Boga znate,
0183 Povežimo goleme junake,
0184 Da im nove muke udarimo,
0185 Da mi kažu ko poara kulu;
0186 Ako kažu, pogubit’ ih neću!”
0187 Pristadoše, ele ne smijahu
0188 Od nesreće Đukića Jovana.
0189 Priniješe rakiju i vino,
0190 Pa im daje vina izobila
0191 Da opjane dva bijesna vuka,
0192 E se šnjima lako borit’ nije.
0193 Nikako ih napit’ ne mogahu,
0194 Ni prevarit’ na veliko vino,
0195 Na piću su mudri Crnogorci.
0196 Nije fajde, no im udariše.
0197 U junaka ne bješe oružja,
0198 Pa se nose po bijeloj kuli,
0199 Sva se kula iz temelja ljulaj.
0200 Udariše trides’ na dvojicu,
0201 Dva sahata te se pogoniše,
0202 Te ih jedva oba osvojiše,
0203 Bijele im ruke savezaše,
0204 Savezaše ruke u ramena,
0205 Pa im nove muke udariše
0206 Da im kažu ko poara kulu.
0207 Što će kazat’ kad kazat’ ne znadu —
0208 Nit’ tu bili ni koga viđeli.
0209 No im zato ništa ne pomaga,
0210 No im više muke udariše
0211 I tuku ih drvljem i kamenjem;
0212 Ne biju ih junačkim oružjem,
0213 Što junaci nose za megdanja,
0214 No ih biju ženskijem udarcem,
0215 Mučiše ih noći tri sahata.
0216 Kad četvrti sahat počinuše,
0217 Kad viđeše braća Pelinjani
0218 Da ne znadu ko porobi kulu,
0219 Tader zovu Đukića Jovana:
0220 „O Jovane, zlosrećna ti majka,
0221 A što ćemo sade učiniti —
0222 Baš ne žnadu za nesrećnu kulu?”
0223 A Jovan im tako bešjedio:
0224 „Čujete li, braćo Pelinjani,
0225 Da puštamo dobre dva junaka
0226 I da idu maloj Gori Crnoj,
0227 Jednako smo od njih poginuli,
0228 Kada kažu među Crnogorce,
0229 Ka da smo im pokidali glave.
0230 Nogo, braćo, da se poslušamo
0231 I ovaku zakletvu činimo:
0232 Zamaknimo dva Martinovića,
0233 Zamaknimo pa ih ukopa’mo,
0234 A i da se na to zakunemo —
0235 Ko prokaže, da i plati glavom!
0236 A ako me zvaše Crnogorci
0237 I vladika, crnogorski kralje,
0238 Ja ću prvi zaklet’ se na sveca,
0239 Pred vladiku i pred Crnogorce,
0240 Da nijesam vidio junake,
0241 Ni su došli selu Pelinovu,
0242 A tako se i svi zakunite
0243 I na moju dušu okrenite,
0244 Vjerovaće nama Crnogorci
0245 I vladika, crnogorski kralje!
0246 Ako bi me u ćesara zvali,
0247 A tu mi se lasno obraniti —
0248 Kada čista svjedočanstva nema,
0249 Nit’ tu bio, niti sam vidio!”
0250 I na tome braća pristadoše;
0251 To slušaju dobra dva junaka.
0252 Doniješe svilanča konopa,
0253 Pa na Pera priđe udariše,
0254 Na grlo mu konop udariše,
0255 Pa ga muče proz nesrećnu kulu
0256 Svezanije naopako ruku.
0257 U njega je prevelika snaga,
0258 E ga vrlo odgojila majka,
0259 Pa ga vuču tamo i ovamo
0260 Po dvojica i po četvorica,
0261 Po petina i po devetina,
0262 Dok velika zmaja udaviše,
0263 Na njega se momčad zabaviše.
0264 Ono gleda Martinović Vuče
0265 Svezanije naopako ruke,
0266 No se Vuku dobra sreća nađe,
0267 Ele dođe jedna ženska glava,
0268 Pa od kule otvorila vrata.
0269 A Vuko se blizo vrata nađe,
0270 Pa poturi ženu ižnenada,
0271 Obali je niz skale od kule,
0272 A Vuče je vrata ugrabio,
0273 Preko ženske glave preskočio.
0274 I još njemu viša sreća biše,
0275 Od avlije otvorena vrata,
0276 Iz avlije izletio Vuče,
0277 Pa pobježe selu Pelinovu,
0278 Krvavo je selo preminuo.
0279 Pa skočiše trides’ Pelinjana,
0280 Pa za Vukom u poćeru po’še —
0281 Bježi jadan uz planinu Vuko
0282 Svezanije naopako ruku.
0283 Kad viđeše trideset momaka
0284 E uteče Vuko uz planinu,
0285 Pa ga puškom od obraza gađa.
0286 Pa su vuka rane dopanule,
0287 Na njega su sedam-osam rana,
0288 Ma se Vuče ranam’ ne podaje,
0289 No uteče svezan uz planinu,
0290 Pa u zoru dođe na Cetinje
0291 Svezanije naopako ruku
0292 I na njega jedanaest rana.
0293 Tu je staru naodio majku:
0294 „Kučko moja, a ne mila majko,
0295 Odriješi moje b’jele ruke!”
0296 Pa mu majka ruke driješaše
0297 I ovako njega pitovaše:
0298 „Što je, Vuče, moj žalosni sine,
0299 Ko je tvoje savezao ruke,
0300 Đe li su te rane dopanule?” —
0301 „Muči, kučko, a ne moja majko,
0302 Već me tvoji svezaše ujaci,
0303 Od njih su me rane dopanule;
0304 Prevariše na ljeb i na vino,
0305 Izgubiše mojega jarana,
0306 Baš rođaka Martinović’ Pera!”
0307 Pa Vukova majka prokukala,
0308 Kuka majka iza svega glasa.
0309 Perova se majka dosjetila,
0310 Pa mi pođe na Vukovu kulu,
0311 Pa tu Vuka ranjenoga nađe,
0312 Pa ranjena Vuka pitovaše
0313 Za svojega milenoga sina.
0314 Sve joj Vuko pravo kaževaše
0315 Kakve su im muke udarili
0316 I na muke Pera izgubili.
0317 Pa Perova majka zakukala,
0318 Kukajući na dvorove pođe,
0319 A tu svoga nađe gospodara
0320 I njegove tri ludana sina,
0321 Sretoše je pa je pitovahu.
0322 Ka’ im stara majka kaževaše,
0323 Pa se luda braća zaplakaše,
0324 Plaču braća, nigda ne prestaju
0325 Za svojijem bratom najboljijem.
0326 Kuka majka, pak se razgovara:
0327 „Kuku, sine, zmaje ognjeviti,
0328 A da su mi sva tri poginula,
0329 Ti bi tvoju braću osvetio;
0330 Tebe niko osvetiti neće,
0331 E su braća luda i nejaka,
0332 A stari je Drago ostarao,
0333 E ne može više četovati,
0334 Ni izići na megdan junački
0335 Da bi svoga sina osvetio!”
0336 Kad mu mile sestre razumješe,
0337 Pet sestara Peru dolaziše,
0338 Kukajući vazda bez prestana,
0339 Pa tu ruse kose pokidaše
0340 I bijelo lice nagrdiše.
0341 A, žalosti, da je viđet’ kome
0342 Kako sestre brata žalovahu!
0343 Ma što žali lijepa gospođa,
0344 Već ljubovca Petrovića Mirka,
0345 Mila sestra Martinović’ Pera,
0346 Kako vrlo kuka i nariče:
0347 „Kuku, brate, moja divna glavo,
0348 Ko će mene u rod dočekati?
0349 Ko će mene divno zagrliti?
0350 Ko će mene vrlo milovati?
0351 Ko dočekat’ moju domovinu.
0352 Domovinu, kuću Petrovića.
0353 Baš gospodu od Gorice Crne,
0354 Ko će njima stefen učiniti,
0355 Da gospoda mene ne prekori
0356 Kako im je dobro prijateljstvo?
0357 Kuku, Pero, moj ognjeni zmaje,
0358 Kuku, Pero, moja ljucka vilo,
0359 Ko će moje srce napuniti,
0360 A kad dođem, brate, u rodbinu?
0361 A da mi se sestri pomamiti,
0362 Da te kadgođ jadna zaboravim!”
0363 Pa proplaka malo i veliko
0364 Kad gospođu Stanu vidiješe
0365 I žalošno brata žalovaše.
0366 Pa je staru majku zagrlila
0367 I junačku riječ bešjedila:
0368 „Stara majko, nemoj kukat’ često,
0369 Ne iskobi do tri brata moja,
0370 Braće moje, a sinove tvoje;
0371 Ne iskobi starca, baba moga,
0372 E je Drago srca junačkoga!
0373 Ja se uzdam u Boga jednoga
0374 I u moga stara roditelja
0375 Da će moga brata osvetiti,
0376 Brata moga, a sina njegova;
0377 Ja se uzdam u tri brata moja,
0378 Iako su ludi i nejaci,
0379 Da će svoga brata potražiti,
0380 E su ovo pilad od sokola,
0381 A stari je Drago megdandžija,
0382 A još vidi gađat’ dževerdanom!”
0383 Skoči Drago, šćercu zagrlio:
0384 „Blago mene, moja mila šćerce,
0385 Ti si, šćerce, srca junačkoga,
0386 E me divno danas razgovori!”
0387 Pa okupi trista Cetinjanah,
0388 S njima pođe u primorje ravno
0389 Da on traži mila sina svoga,
0390 Da on kopa i sarani sina.
0391 Dignuli su Petra Pelinjani,
0392 Pred sabornom ukopali crkvom.
0393 Oće Drago da zametne kavgu,
0394 Da udari selu Pelinovu,
0395 No ne dadu braća Cetinjani,
0396 E se boje svoga gospodara,
0397 Pa ne dadu kavgu zametati.
0398 Pa dođoše pred bijelom crkvom
0399 I mrtvoga Pera izvadiše,
0400 Latiše ga na pleći široke,
0401 Ponesoše zelenom planinom,
0402 Doniješe na Cetinje ravno,
0403 Pred svojom ga saraniše crkvom,
0404 Ukopaše i ožalovaše.
0405 To je stalo danah pet godina.
0406 Drago često u četu iđaše
0407 I vođaše do dva svoja sina,
0408 Vazda vodi po dvadeset druga,
0409 Kuđ gođ ide, za Jovana pita,
0410 Đe će naći Đukića Jovana.
0411 Zapada mu vazda na drumove,
0412 Ma ga nigda dočekat’ ne može.
0413 Ma je Dragu loša sreća bila,
0414 I da dođe te ga ne poznaje.
0415 Kad se svrši pet godina dana,
0416 Šetaju se dobri dva junaka
0417 Po ravnome Polju cetinskom,e
0418 Po livadi pokraj manastira,
0419 Jedno serdar Martinović Milo,
0420 Drugo vitez Martinović Savo,
0421 Šetajući razgovaraju se,
0422 A pođoše serdarevoj kuli
0423 I na kulu b’jelu počinuše.
0424 Doniješe rakije i vina,
0425 Ispijaju vina izobila,
0426 Stadoše se faliti junaci.
0427 Reče serdar Martinović Milo:
0428 „Ko je bolji junak za junaštvo?
0429 Ja sam bolji junak na sve strane,
0430 Ja sam više dobio megdanja!”
0431 A Savo mu na to odgovara:
0432 „O serdare, moj mili rođače,
0433 Ti si dobar junak za junaštvo,
0434 Ma ni mene ne hule družina —
0435 Đe sam bio i s kim boja bio,
0436 Nikakva se ne bojim junaka
0437 Od viteške lomne Gore Crne,
0438 Ko će mene kudit’ za junaštvo!”
0439 A serdar mu Milo odgovara:
0440 „Ne budali, Martinović’ Savo,
0441 Ti nijesi junak za junaštvo,
0442 A da si mi srca junačkoga
0443 I da žnadeš c’jeniti poštenje,
0444 Sinovca bi osvetio moga,
0445 A sinovca moga i tvojega,
0446 Koji mi je davno poginuo
0447 U primorju, mestu pitomome,
0448 Pogubi ga Đukiću Jovane,
0449 Sramotnomga smrću izgubio,
0450 Izgubio pa ga ostavismo!”
0451 Tu je Savu ranu udario,
0452 Ranu grdnu na srce junačko,
0453 I Savo se vrlo rasrdio
0454 Đe ga dobro serdar prekorio.
0455 Skoči Savo na noge lagane:
0456 „O serdare, dragi senature,
0457 A evo ti tvrdu vjeru dajem,
0458 Ja ću poći četu pokupiti
0459 I poći ću dolje u primorje
0460 Da potražim Đukića Jovana,
0461 Tražiću ga za petnaest dana!
0462 A evo ti božu vjeru davam,
0463 Pogubiću Đukića Jovana,
0464 Ali svoju glavu izgubiti,
0465 A drukčije isto biti neće!
0466 No se bojim, moj mili serdare,
0467 Od našega mila gospodara,
0468 Ere ću se njemu omraziti,
0469 E s ćesarom ima prijateljstva.
0470 Primorje je zemlja ćesarova,
0471 A kodica carska izgovara
0472 Da se krvnik osvetit’ ne može
0473 Dok ga carska ne izgubi ruka,
0474 Pa ću dobit’ proćes od ćesara
0475 I lišit’ se njegove države,
0476 A bež njega živovanja nemam,
0477 Ni nikakav redom Crnogorac,
0478 Koji slazi carstvo austrijsko —
0479 Ne možemo nikad bez ćesara,
0480 A omrazit’ svome gospodaru,
0481 No me brnai, moj mili serdaru,
0482 U vladike, svoga gospodara!”
0483 A serdar mu božu vjeru dava:
0484 „Mili brate, Martinović’ Savo,
0485 Ako bi ti Bog i sreća dala
0486 Da pogubiš Đukića Jovana,
0487 Dok je moja na ramena glava,
0488 A ni tvojoj ništa biti neće!”
0489 Na tome se zboru razdvojiše.
0490 Srijeda se dnevi nazivaše,
0491 Savo pođe na Polje cetinjsko.
0492 Malo ga je serdar propratio:
0493 „Hajde mudro, moj sokole sivi,
0494 Hajde mudro i lađa’ se mudro,
0495 Nemoj ludo izgubiti glavu!”
0496 Savo pođe dvoru bijelome,
0497 A kad dođe prebijeloj kuli,
0498 Pa ostavi pušku dževerdana,
0499 Pa pošeta ka Dragovoj kuli,
0500 Tu je starca Draga naodio.
0501 A mu Savo dobar večer daše
0502 I Drago ga vrlo primovaše,
0503 Pa šjedoše, štaše piti vino.
0504 No da veli Martinović Savo:
0505 „O ti, Drago, moj stari viteže,
0506 Podaj meni do dva tvoja sina,
0507 Ja ću poći do primorja ravna
0508 Da potražim Đukića Jovana,
0509 Ako bi mi bog i sreća dala
0510 Da osvetim mila tvoga sina,
0511 Sina tvoga, a sinovca moga!”
0512 A kad starac Drago razumio,
0513 Suze roni niz bijelo lice,
0514 Suze roni, ovako govori:
0515 „Blago mene, mili brate Savo,
0516 E ćeš tražit’ krvnika mojega!”
0517 Pa zagrli Sava i celiva,
0518 A Savo mu bješe bešjedio:
0519 „Čuješ li me, moj stari viteže,
0520 Al’ ću svoju izgubiti glavu
0521 Al’ posjeći Đukića Jovana!”
0522 Pa uzima dva Dragova sina,
0523 Još trojicu savo uzimaše,
0524 Dva sinovca Milana serdara
0525 I svojega šuru uzimaše.
0526 Pet momaka kad je odabrao,
0527 A šesti je Martinović Savo.
0528 No da vidiš bijesnoga vuka,
0529 Stari Drago na noge skočio:
0530 „A bud li ćeš vodit’ četu malu,
0531 A kome ćeš mene ostaviti?
0532 Ja ti ovđen ostaviti neću,
0533 No uć s vama hodit’ u primorje!”
0534 No ga Savo mudro sjetovaše:
0535 „O ti Drago, moj bijesni vuče,
0536 Ti ako ćeš sa mnom u primorje,
0537 Ti ne vidiš noćnu trputati,
0538 No si, bogme, Drago, ostario!
0539 Ja s petinom pođu u planinu
0540 I povedo Nikolu tvojega
0541 I tvojega luđanoga Marka.
0542 Ti ćeš šjutra rano podraniti,
0543 Ajde, Drago, na selo Njeguše,
0544 Pa konači u tvog prijatelja,
0545 U sokola Petrovića Mirka!
0546 Otolen ćeš rano podraniti,
0547 Hajde pravo niz primorje ravno,
0548 Solila ćeš polje prelaziti,
0549 A kad dođeš dolje u Lukavce,
0550 Naći ćeš me u goru zelenu,
0551 Đe ja čekam drumu nakraj puta,
0552 Pa se javi glasom i avazom!
0553 Dobru ću ti stražu postaviti
0554 Da mi moju četu ne sumineš,
0555 E u petak mišlim ga čekati,
0556 Ja se uzdam u Boga jednoga
0557 E Jovana hoću dočekati,
0558 Da će biti Budvi na pazaru,
0559 Da kupuje dobru trgovinu.”
0560 A ovako Drago bešjedio:
0561 „Hajde s Bogom, Martinović’ Savo,
0562 I ti vodi do dva moja sina
0563 I trećega mila šuru tvoga,
0564 Šuru tvoga, a rođaka moga,
0565 Dva sinovca Milana serdara!
0566 Nemoj, Savo, da se suminemo,
0567 E ako bi Joka doečkao!
0568 Da se ne bi na to namjerio,
0569 Ja ti više živovat’ ne mogu
0570 Niti mome srcu odoljeti,
0571 A što ne bi na njega došao
0572 Da bi moju volju ispunio,
0573 Mene rane preboljet’ ne može!”
0574 A Savo mu božju veru dava
0575 Da bež njega udariti neće.
0576 Na tome se zboru razdvojiše,
0577 Savo pođe uz Lovćen planinu,
0578 Pa je Lovćen noćno prelazio.
0579 No evo ti muke na junake —
0580 Udari im šnijeg sa šjevera,
0581 Smrzoše se ruke na oružje.
0582 No je četi dobra sreća bila,
0583 Namjeri se kamena pećina,
0584 U pećinu četa ulazila
0585 I tu živu vatru nakresaše,
0586 Nakresaše te se nagrijaše,
0587 I tu bio danak zadaniše.
0588 A kad mrče i počinu sunce,
0589 Spuštiše se dolje u primorje,
0590 U Lukavce četa dolazila,
0591 U Lukavce, u goru zelenu,
0592 I tu živu vatru naložiše,
0593 Naložiše, pa i konačiše.
0594 Dok ujutro zora osvanula,
0595 I to danom petak osvitaše,
0596 Pa je Savo četu ostavio,
0597 Pa se svlači nasred druma puta
0598 Da u druma karaulu čuva,
0599 Da ne pasa Đukiću Jovane,
0600 Da ne pođe u pitomu Budvu
0601 Da kupuje dobru trgovinu.
0602 Čekao ga dnevi tri sahata,
0603 Visoko je oskočilo sunce,
0604 Ali nema Đukića Jovana.
0605 Evo starac Martinović Drago,
0606 Đe se bješe starac potježio
0607 I mlade je noge nastavio,
0608 Mlade noge pod starijem trupom.
0609 Drago Sava za Jovana pita,
0610 No mu tako Savo odgovara:
0611 „Nije proša Đukiću Jovane,
0612 Nije proša niti će ni doći,
0613 Ma će šjutra poći u Kotoru,
0614 Hoćemo ga tamo dočekati.”
0615 Pa pođoše, družinu nađoše
0616 I tu b’jeli danak zadaniše,
0617 Pak se noćno natrag povratiše,
0618 Noćno idu kroz primorje ravno.
0619 I Mrčevo polje prijeđoše,
0620 A dođoše carevoj fortici,
0621 Na fortici, Trojica se zvala,
0622 Tu nađoše od vina meanu,
0623 Uljegoše u meanu vinsku,
0624 Pa se dobro napojiše vina.
0625 Pa s’ otolen četa podignula,
0626 U Goraždu brdo prenoćila,
0627 U Goraždu, u goru zelenu.
0628 A ujutru subota osviće,
0629 A kad svanu i ogranu sunce,
0630 A da vidiš Martinović’ Sava —
0631 On je malu četu ostavio,
0632 Pa se sveza u list i u travu,
0633 Obloži se sa svakoje strane,
0634 Pa u ruke lati dževerdana,
0635 Pa se spusti niz brdo Goraždu
0636 Dokle dođe drumu nakraj puta,
0637 Pa se sakri nakraj druma puta
0638 Da on čeka Đukića Jovana.
0639 Kad evo ti Đukića Jovana
0640 Na njegovu vrancu debelome,
0641 Jaše Jovan na konja gavrana,
0642 A na krilo šika dževerdana,
0643 Za pojas mu dvije puške male,
0644 Među njima noža plamenoga.
0645 Pa ga mjeri Savo dževerdarom,
0646 Od Draga ga gađat’ ne smijaše,
0647 E na njega doći ne mogaše
0648 Da bi Drago volju ispunio,
0649 Pa ga pušta put Kotora grada.
0650 Savo pođe uz brdo Goraždo.
0651 A kad gore u družinu dođe,
0652 Sve im pravo za Jovana kaže:
0653 „No čujete, moja braćo draga,
0654 Kad umine narod na pazara,
0655 Spuštimo se dolje nakraj puta,
0656 Jovan će se vrnut’ natragove,
0657 Doveče će dvoru konačiti,
0658 A drugoga njemu puta nema;
0659 Kad se vrati i doma povrati,
0660 Da ga, braćo, muški dočekamo!”
0661 I na tome četa pristanula.
0662 Kad je žarko prevrnulo podne,
0663 Spuštiše se niz brdo Goražde.
0664 Divno Savo društvo uređiva:
0665 Više puta dva Dragova sina,
0666 Već Nikolu i ludoga Marka,
0667 I ostavi mila šuru svoga
0668 I sinovca Milana serdara.
0669 Minu Savo preko druma puta,
0670 Sobom vodi biješnoga vuka
0671 I sinovca Milana serdara.
0672 Zapadoše niže druma puta,
0673 Zapadoše pa ga dočekaše,
0674 Al’ evo ti Đukića Jovana,
0675 Jaše Jovan vranca debeloga.
0676 Kad ga viđe Martinović Savo,
0677 Čim ga viđe, poznade ga divno,
0678 Pa ovaku riječ bešjedio:
0679 „Ha na noge, Martinović Drago,
0680 Martinović Drago i Nikola,
0681 Evo vranca, a evo Jovana,
0682 Evo Jovan, a evo megdanja!”
0683 Pa šarene puške dovatiše,
0684 Dovatiše, pak ih ispraviše.
0685 Drago grli pušku šarovitu:
0686 „Šarka puška, moj uzdani druže,
0687 Nemoj mene danas prevariti,
0688 Za oko te ni moliti neću!”
0689 Obratiše sva tri dževerdara,
0690 Dva pukoše, treći prevario.
0691 Kad pukoše bistri dževerdari,
0692 A Jovanu na žalost odjeknu —
0693 Jovan pade, a vranac ostade,
0694 Žestoke ga rane dopadoše.
0695 Vitez bješe junak za junaštvo,
0696 Pa ugrabi svoga dževerdana
0697 I pobježe pješke na opanke,
0698 Bježi Jovan ka da ranah nema.
0699 No iskoči Martinović Savo,
0700 A iskoči nasred druma puta,
0701 Dževerdar ga bješe prevario,
0702 Pa ovako Savo bešjedio:
0703 „Stan’ polako, kurvino kopile,
0704 Ne bježi se tako sa mejdanja!”
0705 Jovan se je ranjen obratio,
0706 Pa mi Sava gađa dževerdanom,
0707 No je Savu dobra sreća bila,
0708 Trenu Savo kano soko sivi
0709 I zakloni srce od junaka —
0710 Doista ga ubiti oćaše
0711 Da se vrlo ne ukloni Savo.
0712 Osta Savo na megdan junački,
0713 Pleći dade Đukiću Jovane,
0714 Pleći dade, a bježati pođe.
0715 Blizo mu se braća namjeriše,
0716 Ali svoju braću klikovaše —
0717 Što zavajdu, dragi pobratime,
0718 E ga Savo gađa dževerdanom!
0719 Divno ga je Savo pogodio,
0720 Na zlo mu se mjesto udesilo:
0721 Na pleći mu ranu načinio,
0722 A na prsi prozor otvorio —
0723 Dernuše ga dvije sindžirlije,
0724 Od kojije biti nije leka
0725 Ni na koje melem ne trebuje.
0726 Pa i druge jedanak pukoše,
0727 Četvorica iskraj druma puta,
0728 Svijema su vatru prifatile,
0729 Na prsi mu toke salomiše,
0730 A na leđa prozor načiniše,
0731 Vide mu se crne džigerice.
0732 Jovan pade nasred druma puta,
0733 Jovan pade, dževerdar ostade,
0734 Pa na njega četa nagazila.
0735 A kad stari Drago dolazio,
0736 Plamenita noža povadio.
0737 Odjednom mu posiječe glavu,
0738 Pa i drugom nožem povratio,
0739 Pa od sebe udari Jovana,
0740 Udari ga izviše pojasa,
0741 Pa napravi dvije polovine.
0742 U to do’še dva Dragova sina,
0743 Obije mu ošjekoše ruke,
0744 Čim im bješe brata zamaknuo,
0745 Da drugoga zamicat’ ne može;
0746 Pa mu crne oči izvadiše,
0747 Turiše ih u svilen-maramu,
0748 Pa maramu savih u njedarca;
0749 Uzeše mu puške dvije male,
0750 I njegova bistra dževerdara
0751 I plamena noža iz pojasa —
0752 Nož su njemu puške poštetile,
0753 Obije su kore salomljene
0754 Od teškoga vrućega olova,
0755 Ma ga nose, zato i ne mare;
0756 Poniješe sa glave kapicu,
0757 A vranca mu na drum ostaviše,
0758 E to bješe brdo kamenito,
0759 Tere vranac odit’ ne mogaše,
0760 Utekšoe uz brdo Goraždo,
0761 Za njima se potoč natćerala,
0762 Pa ih ćera uz brdo Goraždo
0763 I gađu ih ognjem iz pušaka.
0764 No ih stari vuče dozivaše:
0765 „Hajte, braćo, na svoje dvorove,
0766 A nemojte kavgu zametati,
0767 Ne budite buhe proz košulju,
0768 E vi dajem moju vjeru tvrdu,
0769 Ako naše puške obratimo,
0770 Dosta ćemo napraviti mesa!
0771 Ja sam čeka pet godina dana
0772 Da pravoga ne ubijem čojka,
0773 Da ja svoju ne griješim dušu,
0774 A danas mi Bog i sreća dade
0775 Tu dočeka mojega krvnika,
0776 Koji mi je oči izvadio,
0777 A sada sam malo progledao!”
0778 Na tome se zboru razdvojiše.
0779 A ka četa na Goraždu dođe,
0780 Stari vitez Drago govoraše:
0781 „Sad su moje rane preboljele.
0782 O sokole, Martinović’ Savo,
0783 Hajde, Savo, malo poigrajmo,
0784 Da obidem noge pod junakom,
0785 Jesu li mi noge ostarele!”
0786 Poigraše, pa se zagrliše
0787 I ovako Drago govoraše:
0788 „O sokole, Martinović’ Savo,
0789 Od boga ti božju vjeru davam,
0790 Držaću te kako sina moga;
0791 Da bi moga sina izgubio,
0792 Bih ti moju žalost oprostio,
0793 Kako si mi srce nasladio!”
0794 A to reče, nije sadržao.
0795 Otale se četa podignula,
0796 Opališe sedam dževerdara,
0797 Pa odjeknu sve primorje ravno.
0798 Četa pođe uz Lovćen planinu
0799 I pasaše Lovćensku planinu,
0800 A kad do’še na brdo Cetinje,
0801 Na zelenu visoku dubravu,
0802 Opališe sedam dževerdana,
0803 Stade jeka u ravno Cetinje.
0804 A kad začu Milane serdare,
0805 On poznade puške šarovite,
0806 Divno se je serdar ošjetio
0807 Serdaru se srce veseljaše.
0808 A kad do’še na vrh od Cetinja,
0809 A na kulu Martinović’ Špira,
0810 Špirova je šnaha izlazila,
0811 To Perova mila sestra bila,
0812 Sestra mila, mlada popadija.
0813 Kad je stara baba susretala,
0814 Zagrli ga kako sina majka,
0815 I Nikolu brata zagrlila,
0816 Pa zagrli najmlađega Marka,
0817 Nema Marko no petnajes’ ljeta,
0818 Divno žnade gađat’ dževerdanom.
0819 Donese im rakije i vina,
0820 Pa je žednu četu napojila.
0821 A kad do’še na selo Bajice,
0822 Pod Bajice, na vrh od Cetinja,
0823 Tu nađoše Milana serdara,
0824 Čekaše ih pred bijelom crkvom.
0825 Ižnese im rakije i vina,
0826 Pa im daje rakije i vina
0827 I svakoga grli i celiva:
0828 „Baš aferim, mila braćo moja!
0829 O sokole, Martinović’ Savo,
0830 Što si mi se, Savo, zafalio
0831 Na Cetinje, pokraj manastira,
0832 U srijedu koja prva bila,
0833 Ti ne čeka za petnajes danah,
0834 U subotu učini junaštvo,
0835 Junački si megdan zadobio.
0836 Ako bi te kara gospodare,
0837 On te kara, ja te puštat’ neću,
0838 No te držat’ ka’ i svoju glavu!”
0839 Pa pođoše na Dragovu kulu,
0840 Opališe sedam dževerdara
0841 I osmoga Đukića Jovana,
0842 Opališe puške Jovanove,
0843 Već obije puške iz pojasa.
0844 Perova ih majka dočekala,
0845 Pa sinove grli i celiva,
0846 A najviše Martinović’ Sava,
0847 I još grli svoga gospodara
0848 I ostalu braću zagrlila,
0849 Pa zapjeva iza svega glasa:
0850 „Veseli se, Jovanova majka,
0851 Tako sam se i ja veselila,
0852 Evo puno pet godina dana!”
0853 No da vidiš luđanoga Marka,
0854 Pa izvadi svilenu maramu,
0855 U maramu oči Jovanove,
0856 Pa ih svojoj majci darivaše
0857 Da ih gleda mesto sina Pera,
0858 I dade joj kapu Jovanovu,
0859 Perova je tamo ostanula.
0860 Pa im Savo dijeli oružje:
0861 Starcu Dragu dade dževerdara,
0862 A Nikoli jednu pušku malu;
0863 Drugu dade najmlađemu Savu,
0864 Nema dite no dvanaest ljeta,
0865 Ma poče ve’ nositi oruže,
0866 Pa je malu pušku zagrlio,
0867 Milija mu od svijeta bila;
0868 Marku dade noža od pojasa
0869 Da ga gleda mjesto brata svoga.
0870 Tu stajaše za petnajes’ dana,
0871 Sve mu sestre na veselje do’še,
0872 Pred njima je Mirkova gospođa,
0873 Milu braću grli i celiva.
0874 To je bilo, sad se spominjalo,
0875 Vazda će se posad spominjati!
