Pogibija Stevana Pavlovića
0001 Polećeše dva vrana gavrana
0002 Od prostrane zemlje ćesarove,
0003 Odlećeše uz Ercegovinu,
0004 Ni na čije dvore ne padoše,
0005 Nego lete Dabru bijelome,
0006 Pak se vile dok su se savile
0007 Na dvorove Pavlović-Stevana,
0008 Od istoka okle grije sunce.
0009 Ma kod dvora niko ne bijaše,
0010 Veće sama ljuba Stevanova,
0011 Njojzi bješe čudo pod pojasom.
0012 A kad mlada tice sagledala.
0013 Ćera tice drvom i kamenom,
0014 Nikako ih odbiti ne može,
0015 No poleti pa opet doleti.
0016 A kad viđe ljuba Stevanova,
0017 Pa ticama riječ besjedila:
0018 „A, za boga, dva vrana gavrana,
0019 Okle ste mi jutros doranili
0020 Na nesretnje dvore Stevanove?
0021 Oće l’ mene Stevan poginuti?
0022 Vrag ga uzeo i što ga rodilo
0023 I na mene mladu namjerilo!”
0024 Muče tice, ništa ne govore,
0025 I ona se na nevolju nađe,
0026 Paru uze pa u bule pođe.
0027 A kad buli Bijedića dođe,.
0028 Pa ovako mlada govoraše:
0029 „Bogom sestro, bulo Bijedića,
0030 Dvije su mi tice doranile
0031 Prije zore i bijela dana
0032 Od prostrane zemlje ćesarove
0033 Na bijele dvore Stevanove ─
0034 Oće mene Stevan poginuti!”
0035 Ali bula veli Bijedića:
0036 „Da, ne luduj, Stevanova ljubo,
0037 To je skoro, nije davno bilo,
0038 Ođ’ je mene Stevan dolazio,
0039 Sa mnom pio kavu i rakiju
0040 I mene se mladoj zafalio
0041 Da će poći selu Krivošijam’
0042 I uvatit’ Blagojević-Sima
0043 Ali njega al’ od njega glavu,
0044 Odnijeti na Travnik veziru,
0045 Vezir njemu iljadu dukata;
0046 Jošt se mene Stevan zafalio
0047 Da će poći Risnu na Gabeli
0048 I uvatit’ ljubi Šarićevu
0049 Da je vodi uz Ercegovinu,
0050 Latinka je i umije ruke
0051 Da nauči bule na zanatu.
0052 To se čulo u polje Zvečevo,
0053 Skoče brže mladi Krivoš’jani,
0054 Pro ramena struke premetnuše
0055 I u ruke puške dovatiše,
0056 Pa po noći Davru otidoše.
0057 U lijepo doba dolaziše,
0058 Pa padoše oko druma puta,
0059 Pa pred prsi ploče naperiše,
0060 A na ploče puške nasloniše,
0061 Dvije ure pune pričekaše,
0062 Dok evo ti Pavlović-Stevana,
0063 Za Stevanom Duka Deretiću,
0064 A za Dukom Rista Petraniću.
0065 A da vidiš Jola Matovića!
0066 Kada momče sagleda ajduke,
0067 Svojoj pušci riječ govoraše:
0068 ‚Puško moja, vjera ti je tvrda,
0069 Nemoj mene ognjem prevariti,
0070 Pogubiti Pavlović-Stevana!
0071 Kako pođem Boki u Kotoru,
0072 Oću tebe divno opraviti,
0073 A srebrne lame udariti!’
0074 U to doba puške zapucaše,
0075 Pogubiše Pavlović-Stevana,
0076 Skidoše mu sa ramena glavu,
0077 Metnuše je ajdučkoj torbici,
0078 Doniješe glavu na granicu.
0079 To se čulo Risnu bijelome,
0080 To začuo Šariću serdare,
0081 Mudar hitar, vesela mu majka,
0082 Pa na prešu pokupi pandure,
0083 U po noći s njima serdar krenu,
0084 Otidoše carevijem putem.
0085 Kada serdar na Crkvicu dođe,
0086 Odista je razumio glase
0087 Da j’ odista Stevan poginuo,
0088 Oko sebe prikupi pandure,
0089 Pa ovako njima govoraše:
0090 ‚Čujte mene, svi mladi panduri,
0091 Valja noćas ići na Ublima,
0092 Na dvorove Pavlović-Andrije
0093 I Andriju živa uvatiti,
0094 Savezat’ mu ruke naopako
0095 I povesti Risnu bijelome,
0096 Neka stoji dok s granice dođem,
0097 Poslaću ga u gradu Kotoru ─
0098 Gl’ajte dobro, puštit’ nemojte ga
0099 Da pobježe gore u Turćiju,
0100 Velika bi nama zla činio,
0101 Stevan ga je bratac naučio!’
0102 Kad to čuli risanski panduri,
0103 Nijednome milo ne bijaše ─
0104 Daleko je na Ublima poći,
0105 Ne znade se puta kroz planinu,
0106 A jest mrkla noćca bez meseca,
0107 Ma se ostat’ lako ne mogaše,
0108 Pa odoše četiri pandura.
0109 Kad panduri na Ublima došli,
0110 U lijepo doba dolazili,
0111 Prije zore i bijela dana,
0112 Na dvorove Pavlović-Andrije,
0113 Pa Andriju na dvor naodili,
0114 Uljegoše u bijele dvore,
0115 Pa Andriju živa uvatiše,
0116 Svezaše mu ruke naopako,
0117 Odvedoše Risnu bijelome,
0118 Prečekaše dokle serdar dođe.
0119 A kad serdar sa granice dođe
0120 I sagleda Pavlović-Andriju,
0121 Pa ga posla u Kotoru gradu.”
0122 A tako mi Boga, Bogu fala,
0123 Tu sam bio i očim’ vidio,
0124 A sve ovo da je od istine!
