Pogibija Muje Jelačića
0001 Igralo je kolo djevojaka
0002 Pod Jelačom, pod bijelim gradom.
0003 U tom kolu od Jelače Mujo;
0004 Visinom je kolo nadvisio,
0005 A ljepotom kolo začinio.
0006 Sve on igra i pjesmu pop’jeva.
0007 Slušala ga bila Mandalina,
0008 Slušala ga, pa mu govorila:
0009 »Muči, kurvo, Jelačiću Mujo!
0010 Znadem boljeg od tebe junaka,
0011 Koji ’e junak pod Udbinom gradom,
0012 Po imenu Smiljanić Ilija:
0013 Oči su mu kano u sokola,
0014 Brci su mu kao labudovi,
0015 On će tebi i na noge doći,
0016 Da orlove krvi napojite,
0017 Gavranove mesom nahranite,
0018 Stare svoje rascv’jelite majke,
0019 A ljubovce u rod otpravite
0020 I sestrice u crno zavite.«
0021 Kad to čuo Jelačiću Mujo,
0022 On se pušta iz kola junačkog,
0023 Pa uzimlje pero i papira
0024 I napisa jednu knjigu b’jelu
0025 I šalje je Smiljanić Iliji.
0026 U knjizi je njemu besjedio:
0027 »Čuješ li me, Smiljanić Ilija!
0028 Čuo jesam, gdje ljudi divane,
0029 Da nada te ne ima junaka,
0030 Izađi mi na megdan junački.
0031 Ako li mi ti izaći ne ćeš,
0032 Poslat ću ti prelo i predivo,
0033 Povjesamce bijeloga vlakna,
0034 Pa mi predi gaće i košulju!«
0035 Kad Iliji b’jela knjiga dođe,
0036 On prol’jeva suze niz obraze.
0037 Njega pita ostarjela majka:
0038 »Oklen knjiga, od koga li grada,
0039 Koga li ti zapov’jeda jada?«
0040 Govori joj Smiljanić Ilija:
0041 »Ne pitaj me, moja stara majko,
0042 Ovo ’e knjiga od Jelače grada,
0043 Od onoga Jelačića Muje.
0044 U njoj mene na megdan pozivlje:
0045 Ako li mu ja izaći ne ću,
0046 Poslat će mi prelo i predivo,
0047 Povjesamce bijeloga vlakna,
0048 Da mu predem gaće i košulju,«
0049 Ali besjedi Smiljanića majka:
0050 »O moj sinko, Smiljanić Ilija!
0051 Piši knjigu Jelačića Muji,
0052 Da ti šalje prelo i predivo
0053 I povjesmo bijeloga vlakna;
0054 Majku imaš, opresti će za te,
0055 Opresti mu gaće i košulju,«
0056 Al besjedi Smiljanić Ilija:
0057 »O starice, mila moja majko!
0058 Ja ću njemu na megdan izaći,
0059 Ak’ i ne ću b’jelom dvoru doći.
0060 Kuvaj meni lake brašnenice,
0061 L’jevaj, sele, u barilo vino,
0062 Sedlaj, ljubo, dobra doru moga!«
0063 Kad se junak dobro opravio,
0064 On zasjede dobra konja svoga,
0065 Pa mi trče preko polja ravna,
0066 Kano zv’jezda preko neba sjajna.
0067 Do Jelače devet obdanica,
0068 Sve Ilija za dan načinio,
0069 Pjevajući i pop’jevajući
0070 I vilena konja igrajući.
0071 Te on dode pod Jelaču b’jelu;
0072 Pod njome je šator razapeo,
0073 Kod šatora koplje udario,
0074 Za koplje je konja privezao,
0075 Pa je sjeo rujno piti vino.
0076 Gledaja ga Jelačića majka,
0077 Pa je svomu sinu govorila:
0078 »O moj sinko, Jelačiću Mujo!
0079 Otkada je Jelača postala,
0080 Nije ’vaki junak dohodio,
0081 Kako jedan evo sada dođe.
0082 Pod gradom je šator razapeo,
0083 Kod šatora koplje udario,
0084 Za koplje je konja privezao,
0085 Te on pije prerujeno vino!«
0086 Al besjedi Jelačiću Mujo:
0087 »O starice, mila moja majko!
0088 Ono ti je Smiljanić Ilija,
0089 Što sam njega na megdan pozvao,
0090 Da orlove krvi napojimo,
0091 Sokolove mesom nahranimo,
0092 Stare svoje rascv’jelimo majke,
0093 A ljubovce u rod otpravimo
0094 I sestrice crnim zavijemo.
0095 Ti ćeš vidjet, moja stara majko,
0096 Kako ću ga danas pogubiti,
0097 Kako ću mu odasjeći glavu.«
0098 I skoči se Jelačiću Mujo,
0099 I on ode u podrume donje,
0100 Te izvede vilenoga vranca.
0101 Sedla vranca sedlom dževerdanom,
0102 Potpreguje zmijom krilašicom,
0103 Zauzdava uzdom srmalijom,
0104 Pa zasjede vilenoga vranca,
0105 Te on ide Smiljanić Iliji,
0106 Pa govori Jelačiću Mujo:
0107 »Hodi, kurvo, Smiljanić Ilija!
0108 Hodi, kurvo, da megdan d’jelimo!«
0109 Al se skoči Smiljanić Ilija,
0110 On se skoči na noge lagane.
0111 Popadoše svoje britke sablje,
0112 Manuše se brijetkim sabljama,
0113 Al nanese sreća Smiljanića,
0114 Nanese ga na desnicu ruku,
0115 Te pogubi Jelačića Muju.
0116 Mujo pade, Ilija dopade,
0117 I htjede mu odvaliti glavu,
0118 Al govore Turadija mlada:
0119 »Ne, Ilija, na glasu delija!
0120 Nij’ pogodba ods’jecati glave.«
0121 To Ilija ništa ne slušao,
0122 Poturici odsiječe glavu,
0123 Pa je meće u konjsku zobnicu,
0124 I nosi je od grada do grada;
0125 On je nosi majci za jabuku,
0126 Da mu znade ostarjela majka,
0127 Kakova je smaknuo junaka,
0128 Što je njega na megdan pozvao.
