Pogibija Miće Baraća i Dušana Mandića
Procvilila nagorkinja vila
Na vrh Huma više Vojinovca.
Ljuto cvili, do neba se čuje,
Pa nam crne glase poručuje:
„Partizani, žalosna vam majha, 5
Pogibe vam dika od junaka,
Mićo Barać, vođa od ustanka.
Sa njim pade Mandiću Dušane,
Jedan kuršum zadade im rane.
Kod Tržića, sela kamenita, 10
Kraj Primišlja, mjesta znamenita,
Na juriš je Mićo poletio,
Dušan ga je sobom zaklonio.
Iz potaje dušman nišanio
I odjednom oba oborio. 15
Div-junak se na zemljicu sruši,
Ko god čuo, u suzi se guši.
A bataljon sada u boj leti,
Komandanta svoga da osvetk;
Osvetiće Miću i Dušana, 20
Kakve često ne porodi nana.“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
