Aleksa Šantić

Mrem... Sa mojih njiva eno drugi žanje...
Tamo više nema stare kuće moje -
Pod očevim krovom strana čeljad stoje,
I šljemena srpskih sve je manje, manje...

O lijepa polja! O lijepe luke!
Ne nosim vam ništa doli duše gole,
Žuljeva i rana, što peku i bole,
Nevolje i gladi i skrhane šljuke...

U tebi mi neće, moje rodno selo,
Pogladiti niko rukom mračno čelo,
Niti li će čuti vapaj bijedan...

Ja znam, ništa više za me nemaš tamo,
Ali jednu želju ispuni mi samo:
Pod granama tvojim o daj mi grob jedan.