Povratak (Svetislav Stefanović)
| Povratak Pisac: Svetislav Stefanović |
Plove tame duboke s nemim šumom;
Duša noći leprša kao sova
Mekim krilom; mesečev krvav lik se
Zlokobno javlja.
Ukraj puta sablasti čudne jure
Niču kao iz zemlje, u tren oka
Noć ih guta, kô da se njima hrani
Večita nesit.
Neba nema. Samo gde mesec niče,
Leži oblak svečano mrk i težak,
Kô sarkofag izgleda; nebu samom
Uzdignut gore.
Dusi noćni nemo taj kovčeg nose
Moru jednom, kô grob duboki mrtvom;
Mesec kao buktinja smrti svetli
Pogrebu nemom.
Moju ljubav umrlu nose dusi,
Mračni dusi nose je moru mračnom.
Sve i svud je tama, tek san njen večni
Beo je kô sneg.
A kad prođu sati kô veci dugi,
Ja ću opet doći sa tamnih gora,
S vencem oko glave od same zore,
S štitom na grud’ma
Svim od sunca, strelom u ruci oštrom
Kao munja; njom ću tad razbit more,
Kovčeg crni otvorit i rastopit
Sneg njenog sanka.
Smrt će onda postati život novi,
Noć će biti zora i bol veselje,
I sa usnom proleća mladog punom
Ljubav ću budit.
Izvor uredi
- Petrović, B. 1971. Srpska književnost u sto knjiga, knjiga 57: Pesnici 1. Novi Sad: Matica srpska, Srpska književna zadruga. str. 181-182.
|