Pobratim ubija mladoženju

* * *


Pobratim ubija mladoženju

Fala bogu, fala jedinome,
falilo se ludo neženjeto
falilo se ludo neženjeto:
dok ne steknem srebrne kočije,
i da ukovem puške u dukate". 5
Kako reka tako mu i Bog daja:
pa ukova srebrne kočije,
bele puške u žute dukate,
pa zaprosi na dalek devojku;
pratija gu ibrišim povesmu, 10
neka pravi dvanajest baščaluka,
što će ostane sitan dar nek pravi.
Ona bila kurva i đidija:
pratila mu jednu sitnu aspru,
neka pravi dvanajest prstena, 15
što će ostat tiršin neka kove.
Došlo vreme oće da gu uzne,
sabraja je do iljadu svata,
kuma čini svoga prijatelja,
a devera svog pobratima, 20
pa otidoše za istu devojku.
Kaskan beše njegovome pobre
pa izvadi nojče iz pojasa,
pa ubode Bogdan mladoženju,
pa ga pokri travom detelinom, 25
pa odoše za lepu devojku.
Tamo su gi lepo dočekali,
gostili gi tri dana i tri noći,
pa otide devojački otac,
pa zapita kuma i devera: 30
„Oćete mi vi pravo kazti
što ću ja vas nešto zapitati:
de je Bogdan, taj vaš mladoženja?"
Odgovara kume i devere:
„On ti nema ni oca i majku". 35
Pa je došla i majka devojačka,
isto gi je i ona zapitala,
isto su gu i njojzi kazali;
pa su lepim darem svata darivali,
svakom svatu avdesli maramu, 40
pa turiše lijepu devojku,
turiše gu u srebrne kočije.
Malo nešto iz grada izašli,
došlo gi je ono biljbilj pile,
pa gi peva ono biljbilj pile: 45
„Čuješ li me, lijepa devojko!
Da li ideš, al za koga ideš,
na priliku za ručnog devera".
Pa otišle ono biljbilj pils;
nešto malo bilo prošlo vreme 50
opet došlo ono biljbilj pile,
pa mi peva ono biljbilj pile:
„Čuješ li me, lijepa devojko!
Da li ideš, al za koga ideš?
Na priliku za ručnog devera. 55
Tvoj je Bogdan baš ovde ukopan,
a pod onom travom detelinom".
Tad je ona riječ progovorila:
„Čujete li devet inđebule!
Neka me je muka udarila, 60
puštite me da se malo prošećem”.
Tad su oni bili nju puštili.
Skitajući nađe travu nagrnutu,
pa se slegna i podigne travu.
Tad Bogdanu lice zasijalo, 65
zasijalo kao sjajno sunce;
pa mu vide nojče pod pojasa,
pa mu izvadi nojče iz pojasa,
te ubode svoje belo lice.
Tu ostanu mrtvi obojica. 70

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

  • Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 112-114.