* * *


Pejo Nikčević

0001 Kulu gradi Verizović-Mujo
0002 u pitomoj Gračanici Župi,
0003 gradi kulu dok ju napravio.
0004 Ka’ je Ture kulu napravilo,
0005 na koljeno sitnu knjigu piše,
0006 a šilje je u Pješivce male,
0007 u Pješivce na Stubicu malu,
0008 pobratimu Nikčeviću Peju:
0009 "Jesi l’ čuo, dragi pobratime!
0010 Ja sam b’jelu kulu napravio,
0011 a ti ne kće doći, pobratime,
0012 da čestitaš mene građevinu.
0013 A tako mi dina i amana,
0014 da si, pobre, napravio kulu,
0015 u Pješivce na Stubicu malu,
0016 ja bih tebe doša, pobratime,
0017 da čestitam tebe građevinu."
0018 Kad je Peja knjiga dopanula,
0019 i kad viđe što mu knjiga kaže,
0020 itro skoči od zemlje na noge,
0021 ođenu se što može najljepše,
0022 još uzimje za bule darove,
0023 po srijedi pušku dofatio
0024 i otide uz Ostrog-planinu,
0025 i uvali preko Buhavicah,
0026 dokle dođe u pitomoj Župi.
0027 Na dvor bio Verizović-Mujo,
0028 te čestita Muju građevinu,
0029 još mu bule bješe darivao.
0030 Mujo ga je dobro dočekao,
0031 za gotovu sofru zasjedoše,
0032 oko sofre piju vino hladno,
0033 dok se Pejo vinom opojio,
0034 pade junak z glavom u trpezu.
0035 Kad ti viđe Verizović-Mujo,
0036 on donese bijela konopca
0037 te mu veže naopako ruke,
0038 još donese konjske bukagije
0039 te mu sveza noge obadvije,
0040 pa otide u postelju spati.
0041 A kad svanu i sunce ogranu,
0042 no se diže Verizović-Mujo,
0043 al’ ni tu se Pejo ne razbira
0044 koliko se opjanio vinom.
0045 Nu da vidiš još Verizovića,
0046 udari ga nogom i papučom,
0047 pa je Ture riječ govorilo:
0048 "Ustan’, kurvo, Nikčevića Pejo"
0049 E tako mi boga velikoga,
0050 otkano sam kulu napravio,
0051 ja nijesam u gradu hodio,
0052 ni nosio kolač kapetanu;
0053 no ću tebe vodit za kolača!"
0054 To kad čuo Nikčevića Pejo,
0055 skoči junak kako i pomaman,
0056 ali su mu savezane ruke,
0057 savezane i noge i ruke.
0058 Nu da vidiš Verizović-Muja,
0059 nu da viđi Ture pobratima!
0060 On sigura đoga debeloga,
0061 pak se turi njemu na ramena,
0062 sobom vodi Nikčevića Peja.
0063 Otidoše niz prostranu Župu,
0064 i dođoše u Sućesku tvrdu,
0065 ižljegoše na to Slivje ravno,
0066 sprema b’jela Onogošta grada,
0067 pa govori Verizović-Mujo;
0068 "Viđi, pobro, Onogošta grada!
0069 Već kakav je bedem onogoški
0070 onđe će ti okapati glava!"
0071 No govori Nikčevića Pejo:
0072 "Prođ’ se jadan, Verizović-Mujo!
0073 Za to se je bedem napravljao
0074 da se kiti junačkim glavama:
0075 no da ti je na Stubicu doći
0076 da ti vidiš, Mujo pobratime,
0077 po glavicam’ na srčevo kolje
0078 đe su turske okapale glave."
0079 Kad to čuo Verizović-Mujo,
0080 e to njega ujede sramota,
0081 od pojasa sablju povadio
0082 da mu dobru odsiječe glavu,
0083 al’ je Peju dobra sreća bila,
0084 pred sablju mu ruke nadavaše,
0085 prekide mu na ruke konopce.
0086 Kad se Pejo rukuh dofatio,
0087 on dokopa studena kamena,
0088 te on gađe Verizović-Muja;
0089 ne pogodi Verizović-Muja
0090 nego vranca među obje oči.
0091 Vrisnu pusti, skoči u visine,
0092 iz sedla je Ture izbačio,
0093 pade Ture u zelenu travu,
0094 iz rukah mu sablja izlećela,
0095 no Pejo mu sablju ugrabio,
0096 njom Turčinu glavu otkinuo,
0097 i uze mu konja i oružje,
0098 pak se turi vrancu na ramena,
0099 i pobježe preko Slivja ravna,
0100 te uteče zelenoj planini.
0101 Zdravo Pejo na Stubicu dođe
0102 i donese od Turčina glavu.
0103 Sad pogledaj, dragi pobratime!
0104 Pogledaj mi Nikčevića Peja,
0105 i pogledaj Verizović-Muja:
0106 kakva Srbu vjera u Turčina,
0107 pak što naš’o, to je i tražio.


Izvor

Sima Milutinović Sarajlija, Pjevanija crnogorska i hercegovačka, priredio Dobrilo Aranitović, Nikšić, 1990. [Pjevanija cernogorska i hercegovačka, sabrana Čubrom Čojkovićem Cernogorcem. Pa njim izdana istim, u Lajpcigu, 1837.]