Petru Petroviću Njegošu...

Oj vladiko, Crnoj Gori glavo,
Naša diko, nasa velja slavo,
Evo tebe jedne knjige bele,
Čeda mila moje krvce vrele,
Krvca vrela, a čedo nestasno,
Na veselje svakoje popasno,
A duša mu i nocu i danju
Svaku praznu razbiti lubanju.
Oh oprosti, ako s prava puta
Kadikada mlađano zaluta,
Ta bolje je spreda oberučke,
Nego straga udariti mučke,
Bolje čedo i pređavolasto,
Neg bogaljce i slepo i kljasto,
Da uz tuđi korak naramuje,
Da ga tuđa ruka zaranjuje!