Petkano, moma Petkano

* * *


[Petkano, moma Petkano]

„Petkano, moma Petkano,
sutra je moma Džurdžev dan,
a mi smo, moma, siroma,
nema da koljemo molitvu.
Ajde, moma, da koljemo, 5
muškoto dete prvenče.
Ono je, moma, u čkolu,[1]
i ono če dojde iz čkolu,
ti nemoj da mu kazuješ,
ono če vane da bega." 10
Dete si ide iz čkolu,
na ramo mu torbička,
u torbičkutu bukvarče.
Petkana ne može da trpi,
kako svaka majća žalosna: 15
„Sine Prvane, Prvane,
saka te bašta zakolje."
„Male le, male glupava,
ja idi na novi pazar,
pa si uzni svileni gajtan, 20
najviše uzni crveni.
Kada me bašta zakolje,
ti da mi vržeš rućete,
da se ne mašim tatka d’ udarim,
sramota i greota od Boga." 25

Nišava.


Reference

  1. školu

Izvor

  • Etnološka građa i rasprave: iz Lužnice i Nišave, Vladimir M. Nikolić, [Beograd] : Srpska kraljevska akademija, 1910., str. 348.