[Petkano, mlada bezdetko]
Petkano, mlada bezdetko,
zalud si mlada bezdetka.
Petkana kamik vrzala,
nosi ga devet meseca.
Petkana drušće pituje: 5
„Drušće-le drušće, drugačke:
koliko meseca nosite?"
„Devet meseca nosimo."
Petkana kamik odvrza.
Vrzala ljuljću lelejću, 10
Petkana če ide na vodu:
„Ljuljaj mi, tate, deteto,
a ja ču idem na vodu."
„I da ga ljuljam, ne ljuljam,
ne li je kamik te kamik." 15
Petkani vrlo nažale.
Petkana stiže do češmu.
„Petkano, snao Petkano,
varkaj skoro poskoro."
Kamik u ljuljću prorova. 20
Minule devet godine,
kamena Petkana zaženi,
svu si je rodu pozvala,
a Boga neje zovala.
Svi su se svatove sabrali, 25
veče su pošli za devojću.
Bogu se vrlo nažale,
pa prati svoje anđele,
kamenu dušu uzoše.
Petkana ljuto vikaše: 30
„Božele, Božele, Božice!
Imam li drušku, drugačku?!
Svaka si druška porod imala,
a ja sam kamik nosila,
Nosila devet meseca, 35
i ja sam svadbu prajila.
Svaka je majća čedo ženila,
i ja sam kamik ženila.
Golem se đavol dokara,
kamenu dušu uzoše." 40
Petkana Bogu pregrubi,
što neje Boga zovala,
kamenu dušu uzoše.
Patkana svadbu prepraji.
Ne li voj porod neje od srce, 45
Petkanu srce neje bolelo.
Deka je kamik nosila,
kamik če dovek kamik da bude.
Petkanu ljube govori:
„Dosta si oči ronila, 50
dosta si pamet gubila,
mi Boga nesmo imali." —
Od Kane Sotirovića
iz Berilovca
