[Petar prosi u kralja devojku]
Petar prosi u kralja devojku.
Kralj je dava, kraljica ne dava.
Pa mi zbori kralje gospodare.
— „Oj kraljice, lijepa gospođo!
Što beane ti Petru naodiš? 5
Petar ima devet mili brata:
dva brata su caru aznatari,
a dva brata paši čoadari,
a dva brata sitne knjige pišu.
Još dva brata u Bosni spaije, 10
sve što steku, bratu Petru daju.
Petar samo na gospodstvu sedi."
Uze kralje divit i artiju,
pa mi piše onu sitnu knjigu,
i u knjizi ’vako poručuje: 15
„Čuješ, Petre, moj suđeni zete!
Beri svate, odi za devojku!"
Pa se diže Petar mladoženja.
Te on s'bra kićene svatove,
te otide za dobru devojku, 20
da mi uzne lepu Jevrosimu.
K’d kraljica otišla u crkvu.
Car promeni lepu Jevrosimu,
na nju tura svilenu košulju,
što je majka tri godine vezla, 25
dva-tri grada zlata poarčila,
tri dukata svile svakojake,
pa je turi u l’ke kočije.
Otud ide kraljica gospođa,
pa govori Petru mladoženji: 30
— „Čuješ li me, Petre mladoženjo!
Da ja uđem u l’ke kočije!"
No joj Petar ’vako govorio!
— „Čuješ di me gospođo kraljice!
Da l’ si luda il’ odviše mudra? 35
Da l’ si slepa, kao što si lepa!
Bud ne pozna tvoju milu ćeru,
milu ćeru, lepu Jevrosimu,
ka ne pozna vezenu košulju?"
Zazor stade kraljici gospođi, 40
pa se mlada natrag povratila,
i isprati ćerku sa svatima.
