Petao i dpagi kamen

←Dete i sreća

Petao i dpagi kamen Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović

Starac i zlato→

Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije.

Pepao, čeprkajući, nađe mnogoceni dijamant. Hoće da ga ize, ne može, nije za jelo. Tada počne govoriti: „Šteta, ovaka lepa stvar, a ništa ne valja! Volio bih ja naći jedno zrno ječma nego hiljadu ovakih blistajućih kamenja. Sad vidim da su ljudi bez pameti, koji toliko mare za jednu vešt što nit se da izesti ni popiti.”

Naravoučenije

Dragi kamen ovde znači mudrost i nauku, a petao i njegovo govorenje predstavljaju onoga koji ništa ne počituje razve što je prijatno njegovim telesnim čuvstvam. Sultan Omar, obladavši Aleksandrijom, užasne se kad vidi onu slavnu biblioteku, za koje su grečeski cari milione potrošili i| koju sva učena Evropa nikada bez velike žalosti ne spominje. Sultan upita svoje derviše stoji li što u tolikoj sili ćitapa šta u alkoranu nejma. derviši, pametni ka' i on, odgovore: „jok, kako bi stajalo? A šta u alkoranu nejma?” Onda on namah zapovedi: sve te knjige na vatru! I tako je i bilo.

Evo, braćo, žalosno i plačevno sostojanije gluposti, slepote i varvarstva! Ono o čem su se prekrasni, prosvešteni umovi nekoliko hiljada godina trudili, sve u oganj! Šest meseci sve narodnje banje s onim knjigama su zatopljavali za koje bi danas premudri Inglezi sve indijsko drago kamenje kao toliko peska dali. „Δεινόν η άγνοια! και πολλών κακών ανθρώποις αιτία, πάντων ώσπερ αχλήν τινα καταχέουσα τη δε αλήθεια αμαυρσύσα και τον έκαστον βίον επισκιαϚούσα: Bedno je nevježestvo, i mnogom zlu ljudma vinovno, na sve kao magluštinu neku prosipljući, istinu očernjavajući i svakoga život potamanjavajući!”

Kakovo čemerno i skotsko složenije mora biti u takovom čoveku, ili bolje da rečem nečoveku, koji na svet razuma mrzi, bez kojega je ista slovesna duša slepa i u vsegdašnjoj tami i mraku živi! Ništa drugo nije vredno nikakva čoveka do tolikog bezumija dovesti razvje samo i jedino sujeverije. A kako ovo ne smeta, svaka slovesna duša prirodno želi što dobro čuti i naučiti, urazumljavati se i prosveštavati. I koliko se većma prosveštava, toliko više svet ljubi i k njemu se tašti, zašto je i sami gospod bog svet nevečerni, po onoj reči proroka: „ Odjejajsja svjetom jako rizoju”.

Izvori

• Antologija srpske književnosti [1]

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.