Pesnnkova sreća
Pesnikova sreća Pisac: Jovan Grčić Milenko |
Što me, brate, odgovaraš
Da ne pevam pevak mio?
Ta pesme sam umljate
Još k’o dete posestrio!...
Pa kadgod se srcu prohte
Miloglasno da zapoje,
A ja zivljem pesme lake:
Zagrl’te me, sestre moje!
U trenutku tome, brate,
Javljaju se sestre mile;
Na srce mi mlado liju
Čarovite svoje sile;
A u sili čarovitoj
Šapuću mi pozdrav mio:
Hvala tebi, dobar brate,
Što ’no si nas posestrio!...
I teše me umiljato...
Po čelu me tiho glade...
Sa oka mi suzu taru,
A sa srca gone jade...
Čas mi jedna usne ljubne,
Pa mi dahe prisluškuje;
Čas mi druga glasno peva:
Da je dobro bratac čuje;
A čas opet skupa mole:
»Veličke smo, braca, veće!
De, pusti nas iz vedara,
Dә kušamo svoje sreće!«
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Oh, pa ja vas puštam, evo..
Poletite srpskom kraju:
Gdegod jade zastanete,
Tu nek jadi ponestaju!
A ja ću vas spominjati,
K’o najdraže znance svoje;
Ta i pred smrt zapevaću:
Zagra’te me, sestre moje!
Izvor
urediJovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 61-62
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Grčić Milenko, umro 1875, pre 149 godina.
|