Pas kasapski i kurjak

Pas kasapski i kurjak
Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović

Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije.

Psu kasapskom dosadi se sve ujednom mestu živiti, i zaželi mu se i dalje kud poći i viditi što se i po ostalom širokom svetu padi. Ukrade se jedno veče od kuće, stane putovati i dođe noću u jednu veliku šumu. U prizorju sretne ga jedan mršav kurjak. Da udari na njega, — ne sme, videći ga velika i zdrava; namisli dakle s njim poznanstvo učiniti; pozdravi ga i upita daleko li je naklonjen. Ovi mu kaže svoje namjerenije.

„E, moj brajko”, — odgovori mu kurjak — „niko više ne putuje od mene, pak me vidiš kakav sam ti. Hyder poslušaj ti moje reči, ja ti zadajem moju kurjačku veru da po s|vetu hoditi, to je istom dangubica. Nema ti boljeg sveta od onoga gdi je kome pun trbuh! Da ti hoćeš mene uputiti gdi ja mogu tako odebljati kao ti, tamo bih ja išao.”

Uveri se pas, i toliko više štomu se počelo bilo već i gladniti, i odgovori kurjaku: „Dobro, kad je tako, a ti hajde sa mnom; ja ću ti naći gospodara u našem selu koji će te dobro hraniti, samo da mu u noći od lupeža kuću čuvaš.” „Niko mu je od mene neće bolje čuvati”, odgovori kurjak. I tako pođu.

Pri osvitku upazi kurjak da je psu oguljen vrat. Pita ga šta to znači. „Ništa, ne pitaj.” — „Ta kaži istom, neka znam, svašto je dobro znaši.”— „Prekodan vežu me lancem za vrat, a obnoć puštaju me slobodna.” „Šta to reče, jađan! Lancem za vrat? Dakle načast ti tvoja gospodska hrana, ja se tome nisam naučio.”

Naravoučenije

Ko bi rad u jednom opštestvu što dobro uživati, potreba mu je i svoje dužnosti prilježno i verno ispolnjavati. Čovek nije kao kurjak za samoću od boga stvoren. Jedna ruka bez druge zlo stoji, a bez prstiju obadve jošt gore. Blagopolučije opštestva sostoji se u jednodušnom svakoga svojih dužnosti ispolnjeniju, i koliko ko više od opštestva prima i uživa, toliko su veće i važnije njegove dužnosti. Kurjak bi hteo da ga drugi hrani; njegova kurjačka pamet dotle dostiže da je dobra stvar pun trbuh, ali mu lanac nije po ćudi. O| tuđoj muki umeti živiš, to je vrlo lasno, niti iziskuje mnogo pameti i nauke.

Kažu Filipu, makedonskom caru, da se nahodi jedan čovek koji jede za šestoricu: „A može li on i raditi za šestoricu?” upita car. A kad čuje da on radi za jednoga: „Napolje iz carstva nijednu veru, i ako se igdi opet pojavi, daću ga obesiti! Takovi bi ljudi upropastili zemlju. Nije lud ko tri pogače izede, nego onaj koji mu ih da.

Davno se čita u crkvi: kom se dade mnogo, mlogo će se i iskati od njega. Al' se je to dosad razumevalo da će se samo na drugom svetu iskati, pak su se mlogi pri tom esapu dobro nahodili. Ćuteći mislili su u sebi: „Nek' je nami dobro ovde, a odund se jošte niko nije došao tužiti da mu je zlo.” No i tome se već ljudi domisliše, pak počinju baš i ovde iziskivati mlogo od onoga kome se daje mlogo. Ko hoće da ga zovu „sveti”, ili nek je pravi svetac, ili nek ne muti. Ko nosi prečesno otečesko ime na sebi, neka pokazuje ljubov i popečenije otečesko o čadam svojim. Kad se za malu plaću pristojna iziskuje služba, za veliku pravedno je iziskivati veliku. Ovo napominjem junosti našej, navlastito onoj koja se vospitava na službu opštestva, budi crkovnu ili graždansku, nek se izrana počinje upoznavati s dužnostima svojima, koje svakomu česnomu človeku i pravomu patriotu moraju biti nerušime i svete, i neka ne misli kao neki sveštenik s Grahova u Bosni, koga su pitali zašto apostol Pavel veli: „Ko želi episkopstva, dobro delo želi?” A on odgovori: „Kako nije dobro delo, kad jaše na atu kako isti paša?”

Izvori

Antologija srpske književnosti [1]

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.