5
[Pade slana oko Beograda]
Pade slana oko Beograda,
beli snijeg oko Carigrada.
Crna magla oko Sarajeva —
i u magli Jovan i Marija,
Jovan piše, a Marija veze.
Nesta Jovi crnog murećepa,
a Mariji žeženoga zlata.
Jovan Mari poti’o govori:
— „Čuješ, Maro, čuješ moje drago!
Što sam, Maro, ladne vode žedan,
žedan vode, a željan devojke!"
Mara Jovi ovako govori:
— „Muč’, Jovane, mukom zamuknuo!
Ja sam sinoć u čaršiji bila,
svi o tebi, Jovo, govorau
tebi prete, da t’ obese mladog
pred džamijom na dudovoj grani,
i mrtvački kovčeg ti građa’u."
Opet Jovo Mari progovara:
— „Muč', Marijo, ako Boga znadeš!
Da ja znadem, da je to istina,
ja bi dudu koren okovao,
grane bi mu zlatom pozlatio,
lišće bi mu biserom kitio,
a na vr’ mu čungur obesio,
i čunguru i tebe, Marijo,
nek se znade Jovan k’d pogina."
