PISAC ZAZIVA PRESVETU DEVU DA BI MU POMOGLA SAMU SEBE HVALITI

PISAC ZAZIVA PRESVETU DEVU DA BI MU POMOGLA SAMU SEBE HVALITI
Pisac: Gavril Stefanović Venclović

* * *

PISAC ZAZIVA PRESVETU DEVU DA BI MU POMOGLA SAMU SEBE HVALITI

Dubinu velika veliku dubina zove U širokom tvom glasu.
(Iz Psalama)

Ja i tebe naričem bezdnom.
A i sam sebe nazivljem bezdnom.
Ti si bezdna velika, dobra glasa
I luna si svakih božijih darova
Kakono si i sama o sebi rekla —
Učinio mi je veliku, dobru pohvalu moćni!

A ja, hudi, vrlo sam slab i malovrstan
I dubina je u meni nerazuma,
Kroštono sam isto jedan ležak,
I neradin i lužica; zato i ne umim
Niti mogu tebe hvaliti onako,
Kako bi se valjalo.

I sade to na današnji dan
Bezdna bezdnu dozivlje,
Jer ja, budavši dubina
Nesvestice i neumenja,
Tebe zovem na pomoć, presveta devo,
Kojano si puna bezdna bistroumnoga,
Da bi mi pomogla sebe samu hvaliti.

Izvor

Gavril Stefanović Venclović:Crni bivo u srcu, Prosveta, Beograd

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Gavril Stefanović Venclović, umro 1749, pre 275 godina.