O Vidovu dnu
| O Vidovu dnu Pisac: Jovan Grčić Milenko |
Hej, Kosovo, jadi naši!
Dokle ćeš nam tako spati?
Ta dokle će tužno cveće
Na poprsju tvome cvati?
Dokle će ti kukavica
Tužne pesme da popȇva?
Zar pevala dosta nije?
Kamo joj se pesma deva?!
Da, u srca bednih Srba
Što za srećom svojom tuže,
Što nad tobom suze rone,
Hej, Kosovo, jada druže!...
Pa dokle će tako živet’
U teretu jadovanja?
Dokle li će crna tuga
Hrabra srca da im ganja?!
Oli donde dok s’ ne rodi
Obilića kolo novo,
Što će Srbu da donese
Zlatno doba Dušanovo?
Donde! Donde! Znam da šapćeš...
Ali kad će ovo biti?
Kade li će sreća takva
Srba bednog zagrinti?
Obilići kad će s’ rodit’,
Da oproste Srba muka?
Hej, al’ ako srpske majke
Porode nam — koga Vuka?
Šta će tada s nama biti —
To nam hrabru dušu plaši...
Ta moli se i ti Bogu,
Hej, Kosovo, jadi naši!...
U Segedinu, iz »Sloge« 1864.
Izvor uredi
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 121-122
|