[Oj javore, zelen bore]
Oj javore, zelen bore,
što si tolko rod rodio,
na dve struke, dve jablke,
a na trećem sokol stoji,
sokol stoji, obeduje, 5
obeduje, razgleduje,
gleda gore, gleda dole,
maši oči mome dvore,
kud junaci konje brze,
Radojica i Vojica. 10
Radojici konj pobeže
u bosiljak devojački,
devojća ga iskaruje:
devojća ga ljuto klne:
„Dura, dura, konj zelenko, 15
teb strelica ustrelila,
kroz srdalce, u rebarce,
kroz uzdicu, u glavicu.“
Radojica progovara
i devojću nagovara: 20
„Čuješ li me, mala mome,
kad zavanem ja da klnem,
kolko proso od dva struka,
tolko grada ti da mineš,
nigde ljube da ne vidiš, 25
ako li ga negde vidiš,
muško čedo da ne vidiš,
ako li ga negde vidiš,
na vojsku ga ispratila,
drugovi mu doodili, 30
žalni glas ti donosili.
