[Oj, livado, zelena livado]
Oj, livado, zelena livado,
Što zelena osta nekošena,
Na sredini malo prokošena.
Tuna sjedi Jovo i Merima,
Jovo sjedi, sitnu knjigu piše, 5
A Merima sitan vezak veze.
Jovo Mejri do tri grija kaže:
Jedno grijeh govorit' što nije,
Drugo grijeh kuditi đevojku,
Treće grijeh ljubiti đevojku, 10
Ljubiti je pa je ne uzeti.
Tijo Mejra Jovi progovara:
— Grije' kažeš, a o njima radiš,
Mene ljubiš, uzeti me nećeš.
— Oću, Mejro, života mi moga, 15
Života mi i moga i tvoga.
Taman oni u riječi bili,
Dok eto ti Jovanove seje:
— Hajde, Jovo, tebe ženi majka,
Dovela ti Ružicu iz sela, 20
Ljepša, veća od tvoje Merime.
— Neću, sejo, života mi moga,
Života mi i moga i tvoga!
Ode seja kući nevesela.
Malo bilo, za dugo ne bilo, 25
Dok eto ti Jovanove majke:
— Hajde, Jovo, tebe ženi majka,
Dovela ti Ružicu iz sela,
Ljepša, veća od tvoje Merime.
— Neću, majko, života mi moga, 30
Neću kući, neću se ženiti,
Neću moju Mejru ostaviti.
— Hajde, Jovo, prokleta ti rana,
Kojom te je majka odranila.
Tijo Mejra Jovi progovara: 35
— Idi, Jovo, prokleće te majka!
Ode Jovo kući neveselo.
Kad je bio dvoru na pomolu,
Mile seje kolo uhvatile,
Mile snaje pjesmu zapjevale. 40
Ode Jovo pravo na čardake
Pa on leže u meke dušeke
Pa govori svojoj miloj majci:
— Obuci mi tananu košulju
Što je meni moja Mejra tkala, 45
Nije tkala, nego saljevala!
Opaš’ te mi svilene pojase
Što je meni moja Mejra tkala
Nije tkala nego saljevala!
Ne nos' te me sitnijem sokakom, 50
Već me nos’te poljem širokijem
Ne bi l' mene moja Mejra vid'la,
Ne bi li me Mejra ožalila!...
To izusti, a dušu ispusti.
Odneše ga poljem širokijem. 55
Dok su Jovi raku iskopali
I Mejri su sanduk sakovali,
Naporedo njih su sahranili,
Kroz grobove ruke proturili
I u ruke jadike jabuke 60
Da jaduju majke dovijeka.
