[Oj, koledo, koledo]
Oj koledo, koledo,
Konstantine, koledo,
da je na čast, koledo,
domaćici njegovoj!
Izišli su obadva, 5
pitati se, koledo,
šta će tebi da dadu[1]...
Kod Jastrebova:
Oj kolodo, koledo!
Konstantine koledo!
Da je na čest, koledo
domaćici njegovoj!
Izišli su obadva 5
Pitati se, koledo,
što će tebi da dadu.
Domaćin je pred kuću,
domaćnca u kuću,
među sobom govore, 10
što će tebi da dadu.
Daću, veli, domaćin,
moga konja od jasla.
Domaćica pak veli:
daću Dedi ja vola. 15
Progovori Dedica:
„Šta će tebi konj i vol?
Konj će Dedu zaneti,
vol će Dedu ubosti.
Nego Dedi podajte 20
belu paru srebrnu,
il žutu dukatinu,
da pozlatim topuzinu,
da udarim surog vučetinu."
Udari ga u levo rebro, 25
otera ga u vedro nebo.
Deveti dan loburina,
deseti dan topuzina.
Omuni[2] ga, kolodo
omunu ga no propade. 30
Podajte mi sad slaninu,
da založim starinu.
Bog da čuva, koledo,
od dimljive kućice,
tupe domaćice, 35
besramnoga gosta.
