Aleksa Šantić

Ovamo krepki mrkota moj,
Prošli su vihori boja.
Sad mesto krvi, po zemlji svoj
Nek' pljusnu potoci znoja...
Povuci
Jače
Niz lanac dug!
U koren
Drače
Nek rine plug! -
Hàjê!
Hàje!

Savladali smo zime surovi put -
Sve s nova cveta i raste.
Prolećem trepti svaki kut,
I vraćaju se laste.
Lomi se,
Muči,
Tako je red!
A posle
Žuči
Pićemo med! -
Hàjê!
Hàje!

Milo li negde zvoni zvuk,
Kao da slazi s neba!
To ravno sunce pozdravlja puk
Pesmom budućeg hleba...
O njive
Rotkê.
Obdar'te nas!
Svud sreće
Krotke
Nek' sine klas! -
Hàjê!
Hàje!

Pomozi Bože i Ti daj
Blagoslov ovoj grudi!
Po celom rodu prospi sjaj
I Ti mu vođa budi!
Nek' pregne
Smelo,
O, oče svet,
Na novo
Dèlo,
Na novi let! -
Hàjê!
Hàje!