Oproštaj sa Šajkaškom

Vojislav Ilić

Oproštaj sa Šajkaškom Pisac: Vojislav Ilić

Ravna šajkaša polja, ostajte zbogom i dalje,
Rastanka našeg kuca poslednji, evo, čas...
Sin mračnih rudničkih gora iskreni pozdrav vam šalje:
   Nebo nek čuva vas!

Ja volim kućice bele sa trskom pokrivene,
I rujne večeri vaše, kad s roglja pesma vri,
Kad mesec spokojno plovi i blista iznad mene,
   I sve u sanku spi.

Gledô sam u letnje podne, kad sunce prižeže žarko,
Varljive slike vaše: kristalnih voda sjaj,
I sniske, kudrave šume, i sunce nad njima jarko,
   Prohladni, mili kraj.

Al' gde je kristalna reka i senka pitomih šuma?
Preda mnom rudine pukle i ravna pola ta...
Vrela prašina leti sa ravna i glatka druma,
   Nada mnom sunce sja.

Tako umorni putnik po ravni peščanoj bludi,
I vidi kladenac bistri i travni vidi pôd,
A sunce podnevno žeže i žeđ mu umara grudi,
   I slabi njegov hod.

Zorice moja mila! Srpkinja uvek mi budi,
Ljubi ta ravna pola, želja je moja sva,
I ljubi... ah, ljubi mene, i manje vina mi nudi.
   I biću srećan ja.

Novi Sad, 12. i 26. maj 1888.

Izvori

• Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 86, 2. knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.