* * *


Opklada Jugovića

Sabraše se devet Jugovića,
sabraše se u ladne meane,
vino piju, obloge činiju:
ko će ići do Stambola grada,
od Stambola do Kratovo grada, 5
od Kratova u Kotora grada:
„Dan da ide, odma da se vrati,
da mu damo devet bela dvora,
da mu damo devet vrana konja,
da mu damo devet oštre sablje, 10
još da damo devet verne ljube!"
Prevari se Ico mlado dete;
sunce zađe, mrak na polje pade,
Ico ide setan neveseo,
tu ga spazi ona verna ljuba: 15
„Bog te ubio, Ico gospodare,
koja ti je golema nevolja,
što ni ideš setan neveseo?"
„Pošto pitaš, moja verna ljubo,
pošto pitaš, pravo da ti kaže: 20
sabrasmo se devet Jugovića,
sabrasmo se u ladne mehane,
vino pismo, obloge činismo:
ko će da ide do Soluna grada,
od Soluna do Kratova grada, 25
od Kratova do Kotora grada:
dan da ide, odma da se vrati,
da mu damo devet vrana konja,
da mu damo devet oštre sablje,
još da damo devet verne ljube; 30
o čuješ li moja verna ljubo,
prevari se, obloge uzedo;
kad da idem, a kad da se vratim?"
Pa govori ona verna ljuba:
„Bog te ubio, Ico gospodare, 35
pametom ćeš kuću da zagubiš,
dobrog konja četiri dana hoda,
a sa tvojim i nedelju dana!"
„Nema druge, moja verna ljubo,
no se diži rano na podranak, 40
konja zobi i mene pozovi!"
Pa se diže ona verna ljuba,
konja zobi i Icu poziva:
„Diž se, Ico, san se ne naspaja,
što si juče obloge uzeja, 45
kad da ideš i kad da se vrneš!"
Ripi Ico ko da se pomami,
pa on meće nogu u zengiju,
dokle junak drugu da prebaci,
pa odoše u široko polje. 50
Tu ga srete Kraljeviću Marko:
„Dobro jutro, Ico pobratime!"
Ali Ico njemu ne odgovara.
„Bog te ubio, Ico pobratime,
što ti meni danas ne odgovaraš?" 55
„Pošto pitaš, Marko pobratime,
pošto pitaš, pravo da ti kažem:
sabrasmo se devet Jugovića,
sabrasmo se u ladne mehane,
vino pismo, obloge činismo, 60
ko će da ide do Soluna grada,
iz Soluna u Kratova grada,
dan da ide, odma da se vrati,
da mu damo devet bela dvora,
da mu damo devet vrana konja, 65
da mu damo devet oštre sablje,
još da damo devet verne ljube;
prevari se, obloge uzedo;
kad da idem, a kad da se vratim?"
Al govori Kraljeviću Marko: 70
„Bog te ubio, Ico pobratime,
pametom ćeš kuću da zagubiš,
dobra konja od(a) četiri dana,
a sa tvoga i nedelju dana;
no čuješ li, Ico pobratime, 75
da molimo Šaru pelivana!"
Stade Marko Šarcu govoriti:
„Čuješ li me, Šaro, dobro moje,
da otideš do Soluna grada,
iz Soluna u Kotora grada, 80
dan da ideš, doma da se vratiš!"
Stavi Ico nogu u zengiju,
dokle junak drugu da prebaci,
on otide u Soluna grada,
iz Soluna u Kratova grada, 85
iz Kratova u Kotora grada,
on otide i natrag se vraća;
al u dvore kavga zametnuta,
svi oćeju ljubu da mu uzmu,
al govori ona verna ljuba: 90
„Čujete li devet Jugovića,
da se penjem na visoku kulu,
pa da gledam redom pokrajine,
ne bi li ga, jadna, ugledala!"
Al govori ona verna ljuba: 95
„Čujete li devet Jugovića,
otud ide jedan oblak magle,
i u magli jedan dobar junak,
po čoveku kao da je Ica,
a po konju, kao Markov Šarac!" 100
Al se ljuba brzo dosetila:
„Nije Šarac (Marka Kraljevića),
no su konja pene (pre)pokrile!"
pa on dođe u široko polje,
tu su s Markom konja razmenili, 105
pa mi stiže u bele dvorove,
al govori Ico mlado dete:
„Čujete li vi družino moja,
da mi date devet vrana konja,
da mi date devet bela dvora, 110
da mi date devet oštre sablje,
a verne ljube pokloni nek su vam!"


Reference

Izvor

Vladimir Bovan, Lirske i epske pesme Kosova i Metohije (studentski zapisi srpskih narodnih umotvorina sa Kosova i Metohije); Priština, Institut za srpsku kulturu; Beograd, Narodno delo, Stručna knjiga; Istok, Dom kulture, 2001., str. 482-485.