Opet to, malo drukčije
0001 Knjigu piše Đoko Maloviću,
0002 Silan Đoko s kamenijeh Duži,
0003 Pa je posla Gacku i Lipniku
0004 Smail-agi na bijele ruke:
0005 „Čuj me aga, gazi Smail-aga!
0006 „Jesi l’ čuo, jesi l’ razumio?
0007 „Odmetnu se raja po Drobnjaku,
0008 „Ne dadu ti groša ni harača
0009 „Ni ikakva trećeleva carskog,
0010 „A ne dadu zijameta tvoga;
0011 „Glavari ti o nevjeri rade,
0012 „A najprvi Cerović Novica,
0013 „Od Sirovca Petar Kršikapa,
0014 „Od Malinska Damjanović Mirko,
0015 „Amza Tomić od sela Previša,
0016 „Od Petnice Karadžiću Šujo,
0017 „Od Pošćenja Bašov Milutine
0018 „I sa njime Pope Goloviću,
0019 „Koji pero drži u rukama,
0020 „Sitne knjige na Cetinje sprema,
0021 „Te on tebe panjka u vladike;
0022 „Đurđijć Joko s Komarnice ravne
0023 „I Gavrilo Šibalija stari,
0024 „Te ti, aga, o nevjeri rade,
0025 „Kako će ti pogubiti glavu:
0026 „Još ću ti se, aga, radovati
0027 „I velike jade iskaživat’
0028 „Za Novicu za krvnika tvoga,
0029 „Što se tvome jadu domislio:
0030 „Otišao vrelu i Cetinju
0031 „Kod vladike kralja Cetinjskoga,
0032 „On je tebe davu učinio
0033 „I ovako njemu govorio:
0034 „ „Viđi zulum, sa Cetinja kralju,
0035 „ „Od zuluma i od zulumćara,
0036 „ „Od Turčina Čengijć-Smail-age!
0037 „ „Mi od njega živjet’ ne moremo,
0038 „ „Po Drobnjaku velik zulum radi:
0039 „ „Kad dolazi da kupi harače,
0040 „ „On dovodi trista haračlija,
0041 „ „Uzima nam krave i volove,
0042 „ „Smail-aga nama od poreza,
0043 „ „I goni ih Gacku i Lipniku;
0044 „ „Te bi jade raja oprostila,
0045 „ „No ne može jade oprostiti:
0046 „ „Smail-aga ode, Rusto dođe,
0047 „ „I dovodi trista kesedžija,
0048 „ „Po Drobnjaku više jade radi,
0049 „ „Kolje nama krave i volove
0050 „ „I debele ovce i ovnove;
0051 „ „I to bismo s jadom podnosili,
0052 „ „No ne mož’mo jade podnositi,
0053 „ „Što se Rusto asi učinio:
0054 „ „Sad nam tiše lijepe đevojke
0055 „ „Al’ nevjeste skoro dovedene;
0056 „ „To ne može raja podnositi,
0057 „ „Na ovaki zulum obiknuti.
0058 „ „Viđi zulum, sa Cetinja kralju!” ”
0059 „Kad vladika bješe razumio,
0060 „Što govori Cerović Novica,
0061 „Novici je tako besjedio:
0062 „ „A Novica moja uzdanice!
0063 „ „Mogu li se pouzdati u te,
0064 „ „Da ubiješ Čengijć-Smail-agu,
0065 „ „I njegovu da izgubiš glavu?
0066 „ „Znaš, Novica, nije bilo davno,
0067 „ „Kad izide na Grahovo vojska,
0068 „ „A pred vojskom bijahu Čengijći,
0069 „ „Da private pitomo Grahovo,
0070 „ „Mene knjiga od vojvode dođe,
0071 „ „Od vojvode Dakova Jakova,
0072 „ „Da mu dajem indat u Grahovo,
0073 „ „Da Grahovo branim od Turaka,
0074 „ „A ja poslah moje Crnogorce
0075 „ „A pred njima braću Petroviće
0076 „ „A pred svijem Stanova Stefana,
0077 „ „Te odoše pitomu Grahovu,
0078 „ „Kad dođoše na Grahovo s vojskom
0079 „ „Kod vojvode Dakova Jakova,
0080 „ „A Bog ubi Dakova Jakova,
0081 „ „Te on srete Crnogorsku vojsku
0082 „ „A pred njome moje Petroviće,
0083 „ „Pa iznese žeženu rakiju,
0084 „ „Te opoji moje Crnogorce,
0085 „ „Pa u Turke juriš učiniše,
0086 „ „I u vojsku Tursku ogreznuše,
0087 „ „Te ih silni Turci opkoliše,
0088 „ „Isjekoše moje Petroviće
0089 „ „I ostale mlade Crnogorce;
0090 „ „Tade su mi oči izvadili
0091 „ „I u srcu ranu napravili,
0092 „ „Kako mi ih tade isjekoše,
0093 „ „I danas mi stoji rana ljuta
0094 „ „Na Turčina Čengijć-Smail-agu;
0095 „ „Ja u tome sitne knjige pisah
0096 „ „Na glavare niz Hercegovinu
0097 „ „Ne bi li se Srbin namjerio,
0098 „ „Ko bi braću moju osvetio
0099 „ „Na Turčinu Čengijć-Smail-agi,
0100 „ „Ne nađe se dobroga junaka:
0101 „ „A Novica, ako Boga znadeš!
0102 „ „Nejli mene osvetiti, sine!
0103 „ „A evo ti Božju vjeru davam,
0104 „ „Čestita bih tebe učinio,
0105 „ „Dok je traga i koljena moga.” ”
0106 „Kad Novica razumje vladiku,
0107 „On je njemu tako govorio:
0108 „ „Al’ ću svoju glavu izgubiti
0109 „ „Al’ aginu donijeti ođe
0110 „ „I osvetit’ tvoje Petroviće.” ”
0111 Sve to kaza Đoko Maloviću
0112 A Turčinu Čengijć-Smail-agi:
0113 „Istina je, Čengijć Smail-aga!
0114 „To je amo svekoliko bilo,
0115 „Sad te hoću, aga, sjetovati:
0116 „Kupi vojsku, hajde u Drobnjake,
0117 „Da Drobnjake tevtiš učinimo
0118 „I uzmemo groše i harače;
0119 „Teke ću te aga sjetovati:
0120 „Nemoj kupit’ kalabaluk vojske,
0121 „Nego samo trista haračlija,
0122 „Kojijeh je raja obiknula.
0123 „Od tog raja uspregnuti ne će,
0124 „No će k tebe raja pohitati
0125 „I donijet’ groše i harače,
0126 „Onda ćemo lako za glavare.”
0127 Kada agi sitna knjiga dođe,
0128 I kad viđe, što mu Đoko piše,
0129 Misli aga, što će od života,
0130 Sve mislio, na jednu smislio,
0131 Pa šarenu knjigu načinio,
0132 Načinio, pa je opravio
0133 Na Turčina Stočević-vezira:
0134 „Jesi l’ čuo, Stočević-vezire!
0135 „Jesi l’ čuo, jesi l’ razumio,
0136 „Koji su se jadi načinjeli
0137 „U Drobnjaku u plemenu jaku?
0138 „E se raja asi učinjela,
0139 „Ne dadu mi groša ni harača,
0140 „Pa mi Đoko Maloviću kaže,
0141 „Da povedem haračlije Turke,
0142 „Samo moje trista haračlija,
0143 „Pa ne smijem inokosan poći
0144 „Pr’o prostrane Pive kalovite,
0145 „Kad ja Pivu kalovitu pređem,
0146 „Te ja dođem u pleme Drobnjake,
0147 „Drobnjaci su krvavi junaci,
0148 „Pa ne žale za zlo dati blago,
0149 „Šarene će knjige opraviti,
0150 „Sitne knjige na Pivske glavare,
0151 „Veliko im mito obećati,
0152 „Pivsku raju dići na oružje.
0153 „Oni će mi s pleći udariti
0154 „Za Drobnjačko nečestito blago,
0155 „A Drobnjaci sprijed dočekati,
0156 „Pa se bojim, izgubiću glavu;
0157 „No te molim kako starijega,
0158 „Pošlji tvoga sina Miralaja,
0159 „Oko njega šest stotin’ Turaka,
0160 „Neka ide Gacku i Lipniku,
0161 „I daću ti Božju vjeru tvrdu,
0162 „Voditi ga u Drobnjake ne ću,
0163 „No g’ ostavit’ Gacku i Lipniku,
0164 „Nek na Gacku vlasi čuju vojsku,
0165 „To kad čuju od Pive glavari,
0166 „Ne smiju se vlasi prevariti
0167 „Ni Drobnjačko mito privatiti,
0168 „Ja ću tada u Drobnjake poći.”
0169 Pa kad taku knjigu opravio,
0170 Onu posla, opet drugu piše,
0171 Opravi je krvavu Nikšiću
0172 Na koljeno Ametu Bauku:
0173 „Okupi mi žestoke građane,
0174 „Pa ih vodi u pleme Drobnjake,
0175 „Te uzapti sva sela Drobnjačka
0176 „Od Mokroga do Dobrijeh sela,
0177 „Eto mene s vojskom u Drobnjake,
0178 „Da nevjeru mene ne učine,”
0179 Onu posla, treću brže piše
0180 Krvavome Kolašinu gradu
0181 Na Stričinu begu Mušoviću:
0182 „Jesi l’ čuo, beže Mušoviću!
0183 „E se moja raja odmetnula,
0184 „Pa ja odoh u Drobnjake s vojskom,
0185 „Pa se bojim od njih prijevare,
0186 „Nego kupi seratlije Turke,
0187 „Hajde brže u pleme Šarance!
0188 „Te ustavi sva sela Šaranska,
0189 „Dok Drobnjake tevtiš učinimo.”
0190 Pa kad takve knjige razaslao,
0191 Malo sio pa otpočinuo,
0192 Dok eto ti silna Miralaja,
0193 Miralaja vezirova sina,
0194 I dovede šest stotin’ Turaka,
0195 Kad ga viđe gazi Smail-aga,
0196 Pod kulu je njega namjestio,
0197 Pa okupi trista haračlija;
0198 Kad okupi trista haračlija,
0199 On ustade na noge junačke,
0200 Sablju paše, a brnjaša jaše,
0201 A gavrana u povodu vodi.
0202 Otole je aga okrenuo,
0203 I prvi je konak učinio
0204 Na Smriječnu selu malenome,
0205 Tu noćio, i divno mu bilo;
0206 Pa kad svanu i ogrija sunce,
0207 Otole je okrenuo vojsku,
0208 Drugi konak na Bezuje dođe,
0209 Tu noćio, i divno mu bilo.
0210 A kad svanu i ogrija sunce,
0211 Otole je preturio vojsku
0212 Pr’o Dragalja zelene planine,
0213 Dođe aga na kamene Duži,
0214 Tu ga viđe Đoko Maloviću.
0215 Pa on srete agu Smail-agu,
0216 Vodi agu na bijelu kulu;
0217 Druga vojska tabor učinila
0218 Pa livadu pred Đokovu kulu,
0219 Pošto Turci konak učinili,
0220 To se čulo u pleme Drobnjake,
0221 Đe je aga na Duži došao,
0222 I to čuo Karadžiću Šujo,
0223 Pa je jedva noćcu pretrajao,
0224 Pa kako je zoru opazio,
0225 Tad vojvoda posjede dorina,
0226 Oćera ga na kamene Duži,
0227 A kad dođe na kamene Duži,
0228 Dogna konja do Đokove kule,
0229 Ode slušat’, što besjedi Đoko,
0230 Što besjedi i aga i Đoko.
0231 Aga pita Malovića Đoka:
0232 „Sad što ćemo, Maloviću Đoko!
0233 „Sad što ćemo, Đoko, od Drobnjaka?”
0234 A Đoko ga stade sjetovati:
0235 „Čuješ mene, gazi Smail-aga!
0236 „Ti ako ćeš mene poslušati,
0237 „Ti uvati Cerović-Novicu,
0238 „Te Novicu na kolac udari,
0239 „Pa uvati Karadžića Šuja,
0240 „Te vojvodu Šuja ti objesi,
0241 „A uvati popa Galovića,
0242 „Te mu odbij od rbata meso,
0243 „I desnu mu osijeci ruku,
0244 „Da ne piše knjige na Cetinje,
0245 „A ostale Drobnjačke glavare
0246 „Pod žestoku globu ti udari,
0247 „I ti uzmi blago u Drobnjaka,
0248 „Tade će nam sirotinja doći
0249 „I donijet’ groše i harače.”
0250 To veljaše Đoko Maloviću,
0251 A to čuo Karadžiću Šujo,
0252 Pa odsjede od dorata svoga,
0253 Pa srdito na kulu izide
0254 Pred odaju, đe aga sjeđaše,
0255 Nogom desnom vrata otvorio,
0256 Pa aginu ruku poljubio,
0257 A aga mu govorit’ otide:
0258 „Đe si, Šujo, očigledna kurvo!
0259 „Koji meni o nevjeri radiš
0260 „I odmećeš raju u kaure?”
0261 A Šujo mu govorit’ otide:
0262 „Čuj me, aga gazi Smail-aga!
0263 „Ja nijesam očigledna kurva,
0264 „No je Đoko očigledna kurva,
0265 „Što te laže, te ti blago mami,
0266 „Panjka raju svome gospodaru.”
0267 A reče mu aga Smail-aga:
0268 „Kad nijesi očigledna kurva,
0269 „Kamo tebe Cerović Novica?”
0270 A reče mu Karadžiću Šujo:
0271 „Eno aga Cerović-Novice
0272 „U Tušimnju na bijelu kulu,
0273 „Iskuplja ti porez od Tušimnje;
0274 „I čuješ li, što ću govoriti:
0275 „Đe rečemo, Novica će doći,
0276 „I kad bi te za to prevario,
0277 „Nemoj mene ništa vjerovati.”
0278 Tade poče gazi Smail-aga:
0279 „Nek Novica na Pošćenje dođe.”
0280 Tade reče vojevoda Šujo:
0281 „Daj mi aga izuna tvojega,
0282 „Da ja pođem u Petnicu kuli,
0283 „Da ti, aga, konak siguravam.”
0284 A aga mu izun darovao.
0285 Ode Šujo u Petnicu kuli,
0286 Kako dođe na bijelu kulu,
0287 Sitnu knjigu na koljenu piše,
0288 Opravi je Cerović-Novici,
0289 Sve mu kaza, što je i kako je,
0290 I kako se agi zatekao:
0291 „No Novica! moj brate milosni!
0292 „Hajde brže u pleme Drobnjake,
0293 „Ne ćemo li agu prevariti,
0294 „Ne bismo li agu pogubili;
0295 „Kad mi ne bi doša’ u Drobnjake
0296 „Ti moj brate Cerović Novica,
0297 „Ne bi mene aga vjerovao,
0298 „No bi mene pogubio glavu.”
0299 Kad Novici sitna knjiga dođe,
0300 Brže zovnu bratučeda svoga,
0301 Bratučeda Cerović-Sekula:
0302 „Bratučede Cerović-Sekule!
0303 „Da idemo u pleme Drobnjake.”
0304 Posluša ga Cerović Sekule,
0305 Pa pođoše oba u Drobnjake.
0306 Kad dođoše u pleme Drobnjake,
0307 Tu nađoše Karadžića Šuja,
0308 Sjedi Šujo na kamen studeni,
0309 Pa on grozne suze prolijeva,
0310 Novica mu Božju pomoć viknu,
0311 A Šujo mu s plačem privatio,
0312 A pita ga Cerović Novica:
0313 „Što je, Šujo, na zlo udario?” —
0314 „Ne pitaj me, Cerović Novica!
0315 „Smail-aga na Pošćenje dođe,
0316 „I velik nam zulum učinio,
0317 „Uvati nam popa Galovića,
0318 „Te m’ udari stotinu toljaga,
0319 „Na muke je njega udario;
0320 „Sad što ćemo od života svoga?”
0321 Tade reče Cerović Novica:
0322 „Dobro ćemo, vojevoda Šujo!
0323 „Voliji sam muški umrijeti
0324 „No veliki zulum podnositi,
0325 „Kunem ti se, a vjeru ti davam,
0326 „Ja ću na njeg’ pušku opaliti,
0327 „Da bih znao, da ću poginuti,
0328 „Nego hajde na noge lagane,
0329 „Da idemo agi na Pošćenje.”
0330 Ustadoše i agi pođoše,
0331 I dođoše agi na Pošćenje,
0332 Tu vilene konje razjahaše,
0333 Konje daše Cerović-Sekuli,
0334 Oni idu agi pod čadorom,
0335 Šujo agi poljubio ruku,
0336 Novica se naljutio nanjga,
0337 Ne šće agi da pristupi k ruci,
0338 A aga mu ode besjediti:
0339 „Samovoljni Cerović Novica!
0340 „Zašto si se naljutio na me,
0341 „Te mi ne šće poljubiti ruku?”
0342 A reče mu Cerović Novica:
0343 „Čuješ mene, Čengijć-Smail-aga!
0344 „Zašto slušaš Malovića Đoka,
0345 „Što za blago panjka sirotinju?
0346 „Zato sam se naljutio na te;
0347 „Što namuči popa Galovića,
0348 „Tu si mene žalost učinio,
0349 „I ti mene zoveš nevjernikom,
0350 „Ti si meni, aga, naredio,
0351 „Da ti kupim groše i harače
0352 „Od Tušimnje sela malenoga,
0353 „Pa sam za te čuo u Drobnjake,
0354 „Pa okupih juče Tušimnjane,
0355 „Zaiskah im careve harače,
0356 „Sirotinja blaga ne imaše.
0357 „Dogonjaše krave i volove
0358 „I debele ovce i ovnove,
0359 „Da privatam njima od poreza,
0360 „Ja ne mogah bez izuna tvoga,
0361 „A oni se naljutiše na me,
0362 „I na mene pušku okrenuše,
0363 „Odista me ubiti hoćahu,
0364 „A ja sam im tako besjedio:
0365 „ „Stan’te malo, moja braćo draga!
0366 „ „Dok ja agu na Pošćenje pitam,
0367 „ „Hoću li vi marve privatati,
0368 „ „Da ja agi namirim harača.” ”
0369 „Evo tebe dođoh u Drobnjake,
0370 „Da te pitam, Čengijć-Smail-aga,
0371 „Hoću li im marve privatati,
0372 „Da ja tebe namirim harača?”
0373 A aga mu poče govoriti:
0374 „Istina je, Cerović Novica,
0375 „Štogod uzmeš tamo od poreza,
0376 „Primiće ti aga Smail-aga,
0377 „I činiti pogovora ne će.”
0378 Tade reče Cerović Novica:
0379 „Molim ti se kako starijemu.
0380 „Da podigneš haračlije Turke,
0381 „Da ih vodim na Mletičak ravni
0382 „Na zelenu baru Zajovića,
0383 „Onđe ćete tabor učiniti,
0384 „A isturi po međama Turke,
0385 „Neka Turci pale kuburlije,
0386 „Neka jeka ide kroz uskoke,
0387 „Neka čuju momci od uskoka,
0388 „Od tebe se hoće prepanuti,
0389 „I brže će porez iskupiti,
0390 „Da ne idu Turci u uskoke,
0391 „No će mene porez donijeti,
0392 „A ja tebe sjutra na Mletičak;
0393 „I evo ti dajem vjeru tvrdu,
0394 „Sjutra ću ti na Mletičak doći,
0395 „Kako svane i ogrije sunce:
0396 „I kad bih te za to prevario,
0397 „Onda mene posijeci glavu.”
0398 A aga mu poče govoriti:
0399 „A aferim Cerović Novica!
0400 „Držaću te vjernoga glavara,
0401 „Da pred tobom starijega nema
0402 „U Drobnjaku u plemenu jaku,
0403 „Nego hajde u Tušimnju kuli,
0404 „Eto mene na Mletičak ravni,
0405 „Doveče ću na konak panuti.”
0406 Kad Novica začu lakrdiju,
0407 On posjede vilena labuda,
0408 Pa oćera u Tušimnju kuli;
0409 Kako dođe u Tušimnju kuli,
0410 On ne gleda da kupi harače,
0411 No šarenu knjigu opravio
0412 Na vojvodu Minu Radovića:
0413 „Kupi mene silnovitu vojsku,
0414 „Hajde brže u Tušimnju kuli,
0415 „Da udarim Čengijć-Smail-agi,
0416 „Ne ću li mu pogubiti glavu,
0417 „Da osvetim braću Petroviće,
0418 „A da skinem zemlji zulumćara.”
0419 Onu posla, drugu nakitio,
0420 Opravio Damjanović-Mirku:
0421 „Okupi mi tridest Malinštana,
0422 „Hajde brže u Tušimnju kuli,
0423 „Da na agu slavno udarimo,
0424 „Ne bismo li agu pogubili,
0425 „Da osvetim braću Petroviće.”
0426 Kad je takve knjige rasturio,
0427 On okupi od Tušimnje momke
0428 A pod svoju prebijelu kulu,
0429 Pa tu sjede, te je počinuo,
0430 Dok eto ti Mine Radovića,
0431 I za njime dođe silna vojska;
0432 Taman dođe Mina Radoviću,
0433 Dok eto ti Aleksića Mirka,
0434 I za njime dođe nešto vojske,
0435 Sastaše se pod bijelu kulu;
0436 Taman soko okupio vojsku,
0437 Dok pukoše puške na Mletičak,
0438 Smail-aga na Mletičak dođe,
0439 I tu konak Turčin učinio,
0440 I na klance stavio pandure.
0441 Dokle akšam pade na dolinu,
0442 Onda krenu Cerović Novica
0443 Uz Tušimnju od bijele kule,
0444 Pa on vodi vojsku na Slatinu,
0445 Tu veljaše, niko ne viđaše,
0446 Al’ tu bješe trideset Turaka,
0447 I pred njima Jelez buljubaša,
0448 Pa opazi Novičinu vojsku,
0449 Pa pod ruku pušku dovatio,
0450 Pa pobježe prijekijem putem,
0451 Pravo agi pod šatora dođe,
0452 Kako dođe, agi govorio:
0453 „Silan aga, u z’o čas ti bilo!
0454 „Ti u z’o čas vjerovao za se
0455 „Mrku vlahu Cerović-Novici:
0456 „On ne kupi porez po Tušimnji,
0457 „No okupi silnovitu vojsku,
0458 „I izvede na Slatinu ravnu,
0459 „U jutru će na te udariti,
0460 „I tvoju će otkunuti glavu
0461 „I sve tvoje Turke krdisati.”
0462 I aga mu vjerovati šćaše,
0463 Ali silan Šujo ne davaše,
0464 Nego agi riječ govoraše:
0465 „Vjeruj mene, aga gospodare!
0466 „Novica ti udariti ne će,
0467 „No daj mene četr’est pandura,
0468 „Da ja idem da ti stražu čuvam.”
0469 Onda reče Čengijć Smail-aga:
0470 „Bre makni se Jelez buljubaša!
0471 „Što mi panjkaš Cerović-Novicu!
0472 „Novica me prevariti ne će.
0473 „Nego čuješ, vojevoda Šujo!
0474 „Uzmi, Šujo, pedeset pandura
0475 „Od Drobnjaka dobrijeh momaka.”
0476 Šujo uze pedeset pandura,
0477 Da on čuva na Slatinu stražu.
0478 Kad izide na Slatinu Šujo,
0479 Onđe nađe Cerović-Novicu.
0480 Kad se Srbi sastadoše onđe,
0481 Među sobom zbora učinješe:
0482 „Kudar ćemo na njeg’ udariti?”
0483 Pa rekoše: „da mu udarimo
0484 „Sa Ivice visoke planine.”
0485 Pa tudije vojsku povedoše,
0486 Na Ivicu kad je izvedoše,
0487 Onđe viknu Cerović Novica:
0488 „Stan’te, Srbi, da otpočinemo.”
0489 Tu sjedoše i otpočinuše.
0490 Pošto bjehu malo počinuli,
0491 Ustadoše na noge junačke,
0492 Pa pođoše na Mletičak ravni.
0493 No bijaše aga uranio
0494 I pod čador kafu prijario,
0495 Taman mrku kafu prijario,
0496 Dok grom puče, a sinuše munje:
0497 To ne bjehu munje ni gromovi,
0498 No to bješe Novičina vojska,
0499 Pa na agu Srbi udariše,
0500 Pobiše se ognjem iz pušaka,
0501 Kako Srbi na njih udariše,
0502 I po jednom puške isturiše,
0503 Tad’ za oštra gvožđa privatiše,
0504 Pa u Turke juriš učiniše.
0505 Tu pogibe Čengijć-Smail-aga,
0506 Ubi njega Cerović Novica,
0507 A pos’ječe Damjanović Mirko,
0508 I četrdest Turskijeh begova
0509 I drugijeh stotinu Turaka,
0510 I stotinu konja ugrabiše,
0511 Poskidaše svijetlo oružje
0512 I Turačke sa ramena glave,
0513 I veliki šićar zadobiše,
0514 Pa se Srbi zdravo povratiše,
0515 Pjevajući i puške mećući,
0516 Ponesoše glavu sa Čengijća
0517 I ostale glave sa begova
0518 Cetinjskome kralju na Cetinje,
0519 Divno ih je kralju dočekao,
0520 Darovao Cerović-Novicu,
0521 Dade njemu medalju od zlata,
0522 I suviše njega postavio,
0523 Postavi ga za prvog vojvodu,
0524 I ovako njemu zafalio:
0525 „Fala, sinko Cerović Novica!
0526 „Dok je roda i koljena moga,
0527 „Držaću te kako svoju glavu.”
0528 Mirku dade od srme medalju,
0529 I ostalim što je za kojega.
