* * *
Opet to, malo drukčije
(Od Dubrovnika)
Sadih jelu na planinu,
Presadih je žutom dunjom,
Navrnuh joj žuber-vodu,
Stavih stražu mladu momu,
Ne poh[1] tamo za godinu, 5
Kad me glasi dopadopše,
Da je dunja uvenula,
Žuber voda presanula,
Mlada moma preminula.
Sedlah konja, pođoh tamo, 10
Bliž' po bliže, približih se;
Kada dođoh na planinu,
Al' ne mogah pristupiti
Od mirisa žute dunje,
Od valova žuber-vode, 15
Od ljepote mlade mome;
Ja se napih žuber-vode,
Namirisah žute dunje,
A naljubih mlade mome.
|
|
Reference
- ↑ Ne poh skraćeno od ne pođoh.
Izvor
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga prva, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1891, str. 377-378.
