Opet to, ali drukčije[1]
0001 Još su tice dvije polećele,
0002 Obje tice, dva zlosretnja vrana,
0003 Prelećeše Dugu i Goliju,
0004 Dok slećeše Gacku širokome,
0005 Sve se vile, pa dok popadale,
0006 Baš na kulu Čengijć-Smail-age,
0007 Kako pale, tako zagrajale.
0008 Začula ih Smail-aginica,
0009 Pak iziđe na mermer-avliju,
0010 Na odžaku tice sagledala,
0011 Goni tice svačim na svijetu,
0012 A najviše drvljem i kamenjem,
0013 A najpotlje rukom i jaglukom;
0014 Sve ih goni, oćerat’ ne može,
0015 Pa je tice Bogom zaklinjala:
0016 „Bogom braćo, dva zlosretnja vrana!
0017 „Đe ste sinoć tice omrknule?
0018 „Okle li ste jutros polećele?
0019 „Nijeste li otud od Drobnjaka,
0020 „Od Drobnjaka, od plemena jaka?
0021 „Viđeste li Čengijć-Smail-agu?
0022 „I za njime silovitu vojsku?
0023 „Je li zdravo u pleme Drobnjačko?
0024 „Je li njemu raja dolazila?
0025 „Je li njemu peškeš donijela?
0026 „Je l’ iznova metnuo knezove?”
0027 Jedan graje, drugi progovara:
0028 „O kaduno Smail-aginice!
0029 „Radi bismo kazat’ dobre glase,
0030 „Ne moremo, no kako je bilo:
0031 „U Drobnjake jesmo omrknuli,
0032 „A iz njega jutros polećeli
0033 „I viđeli Čengijć Smail-agu;
0034 „Jutros ti je zdravo osvanuo,
0035 „I jutros mu vojska udarila,
0036 „I njegovu pogubili glavu,
0037 „I od njega jade načinili.
0038 „Tu smo bili i očim’ viđeli."
0039 A kad začu agina kaduna,
0040 Pade tužna glavom na avliju,
0041 Tada su je jadi zadesili:
0042 U Crnici nesta poglavara,
0043 Poglavara Turčin-Karimana,
0044 I uteče Agiću Ibrica
0045 Na Pininu bijesnu dorinu,
0046 I unese Pinine cekine.
0047 Ne čudim se jadu velikome,
0048 Što pogibe šeset na gomilu,
0049 No uteče Marun na kobilu!
