Opet to, ali drukčije (komadi od pjesme)
0001 San sasnila vojvodina Stana
0002 U Grahovo na bijeloj kuli,
0003 Na bijeloj vojvodinoj ruci,
0004 Đe je ladna voda porevala
0005 Iz planine iz brda Bojana
0006 Od Klobuka i od Korjenića
0007 U široko u polje Grahovo
0008 A na kulu Milošević-Andra,
0009 Bijelu mu zanijela kulu,
0010 Odnijela desnu lastovicu
0011 I torinu i bijele ovce,
0012 Starom Andru iz ramena ruku,
0013 I slomi mu tanka džeferdara,
0014 Sve široko polje zanijela,
0015 A iz vode borje poniknulo
0016 I pod njime nesite haždaje,
0017 Iz zuba im živa vatra skače,
0018 Sve se kule po Grahovu pale,
0019 Dok nareva na Nikoljsku crkvu,
0020 U bijelu urevala crkvu,
0021 I od crkve oltar odnijela
0022 I sve zlatne krste i ikone,
0023 U ponore krste unijela,
0024 Pa otolen pada na valove
0025 A do kule protopopa Šćepa,
0026 Svu mu kulu iz temelja krenu,
0027 Po duvara voda odnijela,
0028 Al’ iz vode živa vatra skače,
0029 Protopopu svu opali bradu,
0030 I desno mu oko iskočilo;
0031 Tu se ladna voda ustavila,
0032 I bukove sebe prikupila,
0033 Jako borje po vodi stanulo,
0034 Šnje poleće tridest kukavica,
0035 Popadaše na glavicu zbornu
0036 Na mehanu Popovića Boža,
0037 Kako pale, uput zakukale,
0038 A otolen voda porevala
0039 Širokijem drumom niz Grahovo
0040 A do Umca i mečita starog,
0041 Tu se ladna voda ustavila,
0042 Pušta grane na četiri strane
0043 [.........]
0043 Stana sana, pa se prepanula
0044 A Jakova rukom oturila,
0045 Sobom bije o duvar po kuli,
0046 A Jakov je Stani besjedio:
0047 „Što je, ljubi, da te Bog ubije!
0048 „A zar si se noćas pomamila,
0049 „Ali si se u snu prepanula?”
0050 Tadar mu se ljubi razabrala,
0051 Ona pođe na odžak od kule,
0052 Pa je mrku kavu prijarila,
0053 Dok pitome tice zapjevale.
0054 Al’ evo ti vojvode Jakova,
0055 A Stana mu kavu doranila.
0056 Kad su mrku kavu okinuli
0057 I za kavom žutu amberiju,
0058 Pa on pođe zapitivat’ ljubu:
0059 „Što se, ljubo, bješe prepanula?”
0060 A ona mu tijom besjedila:
0061 „Prođi me se, dragi gospodare.”
0062 Pa mu sanak po istini kaže,
0063 A kad Jakov ljubu razumio,
0064 Ta mu sanak mio ne bijaše,
0065 Pa ovako riječ besidio:
0066 „Muči, Stano, stale joj kamenom!
0067 „Lasno ti se tome prisjetiti:
0068 „Što je ladna voda prorevala
0069 „Od Klobuka i brda Bojana
0070 „I pogane Korjenićke župe,
0071 „To su nama Turci udarili;
0072 „Što je kulu Andru zanijela
0073 „I njegove ovce i torine
0074 „I njegova tanka dževerdana
0075 „I desnu mu u ramenu ruku,
0076 „To je njemu Šunjo poginuo,
0077 „Bijela mu kula izgorjela;
0078 „Što se poljem voda uzmutila,
0079 „To je polje vojska pritisnula;
0080 „Što j’ u vodu borje poniknulo,
0081 „To je, ljubo, bijelo čadorje;
0082 „Što su podanj nesite haždaje,
0083 „To su bogme, muselimi carski;
0084 „A što od njih živi oganj skače,
0085 „To su, ljubo, sokolovi Turci,
0086 „Oni kule po Grahovo pale;
0087 „Što je voda u crkvu udrila,
0088 „Iz nje zlatne krste iznijela,
0089 „To će naši momci izginuti,
0090 „A pusta će crkva ostanuti;
0091 „Što je popu kulu iznijela
0092 „I njegovo oko iskočilo,
0093 „To će njemu Mitar poginuti,
0094 „Bijela mu kula izgorjeti;
0095 „Što se ladna voda ustavila,
0096 „To je, ljubo, vojska počinula;
0097 „Što je palo trides kukavica
0098 „Na mehanu Popovića Boža,
0099 „To je, ljubo, trides udovica
0100 „Od Grahova polja širokoga,
0101 „Tu će, ljubo, dolazit’ nevjeste
0102 „I žaliti svoje gospodare;
0103 „Što je mutna voda udarila
0104 „Širokijem drumom niz Grahovo,
0105 „To su silni sokolovi Turci
0106 „Na atima i na paripima;
0107 „A da mečit đedovinu traže,
0108 „Tu se hoće ustaviti Turci
0109 „I bijelo popeti čadorje,
0110 „Mene biti i bijelu kulu;
0111 „Što su vode raspuštile grane,
0112 „Moja, ljubo, na četiri strane,
0113 „To su Turci rasturili straže,
0114 „Pa razgone moje Grahovljane;
0115 „Što su, ljubo, tri sokola siva,
0116 „Te su našoj kidisali kuli,
0117 „To su, bogme, tri gazije carske,
0118 „Zatekle se caru i veziru,
0119 „Da će moju donijeti glavu
0120 „I uzeti perjanicu zlatnu;
0121 „Što se branim u bijelu kulu,
0122 „To se moji biju Grahovljani;
0123 „Što se dimljak s kule salomio,
0124 „To ć’ izginut’ moja porodica,
0125 „Što mi slomi dvije puške male,
0126 „To ću, ljubo, posiroćet’ teško;
0127 „Što je tebe prsten salomio,
0128 „To je, bogme, Lako poginuo,
0129 „Koji ti je prsten dobavio,
0130 „Kuku mene i srcu mojemu!
0131 „Što poleće trista sokolova
0132 „A pred njima nesita haždaja,
0133 „Iz zuba joj živa vatra skače,
0134 „I doleće u goricu Crnu,
0135 „Te se kule po Trešnjevu pale
0136 „Pa na dolje proz goricu Crnu,
0137 „To ć’ u pomoć Crnogorci doći
0138 „I Boga mi, ljubo, izginuti;
0139 „Što se kule po Cetinju pale,
0140 „To ć’ izginut’ brastvo vladičino;
0141 U tu riječ, koju besjeđaše,
0141 [........................................]
0142 Dok bijela pokliknula vila
0143 Iz Derviša zelene planine,
0144 Ona zove vojvodu Jakova:
0145 „Al’ ne vidiš, al’ habera nemaš?
0146 „Udari ti paša od Mostara
0147 „I njegovo sedam muselima
0148 „Od Sandžaka i Hercegovine;
0149 „Nego blježi iz bijele kule,
0150 „Sva se sila u Grahovo splila;
0151 „Ako li mi tome ne vjeruješ,
0152 „A ti uzmi srčali durbina,
0153 „A iziđi na bijelu kulu,
0154 „I pogledaj uz Grahovo ravno,
0155 „Pa ćeš viđet’, laže li ti vila.”
0156 A kad čuo vojvoda Jakove,
0157 Pa je vili tijom besjedio:
0158 „Muči, vilo, stale joj kamenom!
0159 „Ne bojim se paše od Mostara
0160 „I njegovo sedam muselima
0161 „Od Sandžaka i Hercegovine,
0162 „Dok je mene Cetinjski vladika
0163 „Na Cetinju nasred gore Crne!”
0164 Onda đipi na noge lagane,
0165 A dovati srčali durbina,
0166 Koji gleda na četiri sata,
0167 Istegnu mu četiri kanata,
0168 Pa pogleda do Nikoljske crkve;
0169 Dok je silu Tursku razgledao,
0170 Mili Bože, na svemu ti fala!
0171 Kolika je sila u vezira!
0172 Od bijele od Nikoljske crkve
0173 A do kule Milošević-Andra,
0174 A da padne iz neba jabuka,
0175 Ne bi pusta na zemlju panula
0176 No na konja ali na junaka,
0177 Al’ na čador al’ na koplje bojno.
0178 Okolo se biju Grahovljani,
0179 A Jakova zaboljela glava,
0180 Pa on siđe u bijelu kulu,
0181 A zavika majstora Jovana,
0182 Te mu puni šibu plemenitu,
0183 Opali je tri, četiri puta,
0184 Glas rasturi na četiri strane,
0185 Te ovčari ujaviše ovce
0186 U kamenu zemlju ćesarevu,
0187 Vujačiće u bijelu kulu,
0188 S njima čeka sokolove Turke,
0189 Dok evo ti protopopa Šćepa,
0190 A pod ruku nosi dževerdara
0191 Na bijelu Jakovovu kulu,
0192 I tu nađe tridest Grahovljana,
0193 Sve boljega i valjanijega
0194 I u njima dva Perova sina,
0195 Po imenu Laka i Jakova,
0196 Pune puške, a čekaju Turke;
0197 Protopop im dobro jutro dava,
0198 Vojvoda mu zdravljem privatio:
0199 „Bog će dati, mio duhovniče!
0200 „Evo jutros udariše Turci!”
0201 Al’ pop Šćepo junak od junaka:
0202 „A ne boj se, naš sokole sivi!
0203 „I ovo nam u dobri čas bilo!
0204 „Nego knjigu na koljenu piši,
0205 „Da je nosim na Cetinje ravno,
0206 „Da podignem glavna gospodara
0207 „I ostalu lovnu goru Crnu,
0208 „Doći ću ti za četiri dana
0209 „I dovesti dvadeset hiljada,
0210 „No se brani tri bijela danka,
0211 „Udri mudro, ne pogini ludo.
0212 „Lukavi su i prokleti Turci
0213 „Pa se čuvaj, da te ne prevare,
0214 „Dok vladika i sva vojska dođe,
0215 „Pa ćemo im zgodom udariti.”
0216 A kad čuo vojvoda Jakove,
0217 Poljubi ga u bijelu ruku:
0218 „A neka te, protopope Šćepo!
0219 „Vazda li si srca junačkoga!
0220 „A tvoja se posvetila usta!”
0221 Pa mu sitnu knjigu nakitio,
0222 A pop Šćepo knjigu dovatio,
0223 Kako soko pod bijelo krilo,
0224 Pa poleće preko gore Crne,
0225 Jakov osta čekajući Turke,
0226 Dokle sila Turska navalila,
0227 Dok dođoše Uncu kamenome
0228 A na mečit svoju đedovinu,
0229 Tu klanjaše i avdes uzeše,
0230 I veliki logor učiniše,
0231 Pa Jakovu onda udariše,
0232 Ma se Jakov iz čardaka brani
0233 Sve brzijem prahom i olovom
0234 Od dne do dne tri bijela danka
0235 I četiri noći bez pomoći,
0236 Sve mu s glave ginu Grahovljani:
0237 Pogibe mu Lako na pećinu,
0238 Dobro mu se krila salomiše,
0239 I Jakova žalost opržila;
0240 Turci nose žito i sijeno,
0241 Okov čine a sijeku glave,
0242 A sve pale po Grahovu kule.
0243 A kad jutro treće osvanulo,
0244 Kad evo ti brata vladičina
0245 A za njime pet stotin’ momaka,
0246 Nosi barjak u bijele ruke,
0247 Zdravo siđe Jakovovoj kuli,
0248 Tu ga Jakov dočekao divno,
0249 I dade im bistricu rakiju,
0250 Pa sjedoše trudni počinuti;
0251 A kad se je sila okupila,
0252 To gledaju Hercegovci Turci,
0253 Pa kod Unca tabor zapališe,
0254 Na rijeku gorje pobljegoše,
0255 Pa kazaše Čengijć-Smail-agi,
0256 Smail-aga vojsku ustavio.
0257 To viđeše tužni Crnogorci,
0258 Pa veljahu, utekoše Turci,
0259 Pogleda se junak na junaka:
0260 „Ala, braćo, za Boga jednoga!
0261 „Da se danas nakidamo glava,
0262 „Šićarimo konja i oružja
0263 „I s Turaka ćurkov’ i kalpaka.”
0264 Pa otolen na noge skočiše,
0265 Polećeše kako sokolovi
0266 Od bijele vojvodine kule
0267 Do rijeke i Nikoljske crkve,
0268 Uvatiše brda i planine,
0269 A s Turcima dženjak zametnuše:
0270 Lukavi su Hercegovci Turci:
0271 Silnu vojsku napuštaše na se,
0272 Su dvije im udariše bande,
0273 Crnogorsku okoliše vojsku.
0274 Đe je sreća, tu je i nesreća,
0275 U Čelinu pretekoše Turci;
0276 Posjekoše brata vladičina,
0277 Uzeše mu barjak i oružje,
0278 Tu trideset glava posjekoše,
0279 A ostalo gorom rašćeraše,
0280 A Jakova Turci osvojili,
0281 I on njima poljubio ruke,
0282 I dade im ključe i harače
0283 I momaka dvanaest talaca,
0284 I on šnjima Ali-paši pođe,
0285 Poljubi mu ruku i koljeno,
0286 Povede ga u grada Mostara,
0287 Tu ga paša u tavnicu baci,
0288 U njoj bio po godine dana,
0289 Dok Grahovo feta učiniše
0290 I po njemu harač pokupiše
0291 Od nejaka od godine dana
0292 I do starca od stotine ljeta,
0293 I viši mu zulum učiniše,
0294 Dvije crkve harač predadoše:
0295 Sveti Savo i Sveti Nikola,
0296 Uzeše im dvije madžarlije,
0297 I potom je šnjima ratovao
0298 I vladici ruku poljubio.
